[Šta to cvili kroz goru zelenu]
Što to cvili kroz goru zelenu:
da l' su vile, da l' su ljute zmije?
Nit' su vile, nit su ljute zmije
no to jesu Pavlovi svatovi.
Napred ide Pavle mladoženja, 5
za njim ide dever Jeremije,
do devera lijepa devojka.
Savila se grana jorgovana
te zakuči lijepu devojku,
zakuči je po zelenome vencu. 10
Osvrnu se dever Jeremije
te izvadi onu oštru saljbu
da poseče granu jorgovana,
ne preseče granu jorgovana
no poseče lijepu devojku, 15
poseče je po zelenom vencu,
pade glava na zelenu travu.
Progovara lijepa devojka:
„Uzmite me na desnu ruku,
oću reći mogu je l’ ne mogu." 20
Uzeše je na desnu ruku,
niti reče mogu ni ne mogu,
ona pade na zelenu travu,
kako pade — bogu dušu dade.
Noževima sanduk satesaše, 25
sabljama ju raku iskopaše
i devojku lepu sahraniše.
Progovara Pavle mladoženja:
„Suri vuci, rano ne urlajte,
ostala mi u gori devojka, 30
stra' je mene — uplašićete je.”
Progovara Pavle mladoženja:
„Pile slavuj, ti mi rano pevaj
te mi budi u gori devojku.”
