Шта се сјаји кроз гору зелену,
да л’ је иње ил’ бело ковиље,
да л’ купина цветак распустила,
да л’ девојка дара растуррила?
Није иње ни бело ковиље, 5
ни купина цвета распустила,
ни девојка дара растурила:
Магдалена стадом уранила
крај Маркове зелене ливаде,
ваздан чува, ваздан бога моли: 10
„Дај ми, боже, два пламена магле
да замаглим Маркову ливаду,
да попасем ситну детелину.”
Што жељаше, бог ју то и даде,
те замагли Маркову ливаду, 15
те попасе ситну детелину.
Лак’, полако, до Марка се чуло
он пошаље два лака јунака.
Отидоше два лака јунака,
затекоше дели Магдалену: 20
„Да бог добро, дели Магдалено,
чије ј' стадо, чија је ливада?”
„Стадо моје, Маркова ливада.”
„Шта ћеш дати Марку за ливаду?”
„Што желите, ви то и узмите.” 25
Узеше ју овна деветака
и на овно звоно од стотину
и у звоно бремза од 'иљадо.
Узеше га и поведоше га,
ал’ говори дели Магдалена: 30
„Ако, ако, два лака јунака,
ја си имам овцу близнакињу,
ојагњиће мене деветака,
ја си имам ујца кујунџију,
сковаће ми звона ђинђирова."35
Певач, место записа и напомена
Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.
Референце
Извор
Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 92.
