Шта ли цвили горе у планину
Грех Ђуре Даничића. — Ђура Даничнћ јс познати јунак ускочких народних песама. У песми „Женидба од Задра Тодора” даје се овакав његов опис:
А напријед јунак на зеленку,
смећих, брате, до рамена брка,
панули му брци по пушкама,
оно ти је Даничићу Ђуро...
О Ђури Даничићу као и другим куновичким јунацима (из битке на Куновици 1444. године) пева се како у ускочким, тако и у песмама источне и јужне Србије. У народним песмама источне и јужне Србије Ђура Даничић је познати јунак не само балада већ и лирских песама. Ове чињенице наводе на потребу да се преиспита утицај куновичке битке и њених јунака на ускочке песме, те и то да ли је Ђурађ Бранковић она стварна личност која је надахнула народне песнике да певају о Ђури Даничићу? Ова песма је у вези са Вуковом песмом: „Кумовање Грчића Манојла" (књига II, бр. 6).
Болани Ђура Данинић. — Татомир Вукановић пише: „Певач (Томић Туна — Д.С.) је ову песму чуо 1927. године од земљорадника Андрије Јанковића, тада старог 60 година. Можда се песма односи па Ђура Даничића, ускочког војводу, који је погинуо 1571. године (околина Дубровника)"[1]
Болани Дојчин. — Ову варијанту о боланом Дојчину записао је Дена Дебељаковић пре 1898. године. Из ње се види да црни Арапин „посили се по Солуну граду”, али болани Дојчин не болује у Солуну јер он каже верној љуби: „Затвори ми врата од Дунава”, а љуба му одговара: „Од Дунава врата затворена”. Ни из описа догађаја у песми не може се поуздано закључити да ли је болани Дојчин живео у Солуну или је у њега само дошао да би казнио силника.[2]
</ref> Нама изгледа да болани Дојчин болује у Смедереву и да је стварна личност која је инспирисала народног певача да пева о боланом Дојчину — Ђурађ Бранковић. То да болани Дојчин устаје из постеље и побеђује насилника, доста подсећа на стварну животну ситуацију Ђурђа Бранковића који је после губитка државе и ослепљења синова (Гргура и Стефана), дакле после великих и болних губитака, успео да победи Турке на Куновнци 1444. године. Како би, иначе, историји непознати јунак који је победио опет историји непознатог насилника, постао толико популаран и познат широм балканских просгора? Такву популарност у то време имао је Ђурађ Бранковић, а насилник против кога се борио био је Касим-бег. У просторима источне и јужне Србије о болноме Дојчину певају се и лирске песме. Једну од њих доносимо. Упоредити Вукову песму: „Болани Дојчин” (књига II, бр. 77).
Марко Краљевић и брат му Маринко. — Јастребов и Бован пишу: сува планина. Ми претпостављамо да се ради о Сувој планини која надкриљује Ниш и у којој је, у њеном делу који је и у средњем веку био познат као Куновица, вођена куновичка битка 1444. године. Иначе, Сува нланина је безводна, те се и зато зове „сува”. Косга В. Петковић пише: „Назив Сува планина потпуно одговара приликама на њој. Воде има само на Ракошу и у леденици на Трему, и неким подземним ходницима. Остала кречњачка маса, чија површина износио преко 50 км2, безводна је. Међутим, свуда по ободу ових кречњака налазе се извори и врло јака врела” („Геолошки састав и тектонски склоп Суве планине”, Београд, 1930, стр. 1).
Марко Краљевић и Дете Пологуњче. — Види напомену уз претходну песму.
Како су се земље размириле. — Наш наслов.
Бог ником дужан не остаје. — Записано је на десетине варијанти ове песме. У ствари готово нема записивача народних песама из источне и јужне Србије који је није записивао.
Смрт лепоте девојке. — Ову песму треба упоредити са песмом „Женидба Плетикоса Павла” из Вукових збирки. Наслов смо ми дали.
Смрт лијене девојке. — У 24-том стиху реч „божур” заменили смо речју „бунар” јер је очигледно да се ради о штампарској грешци. Наслов смо ми дали.
Смрт Невене девојке. — Наш наслов.
Болна лежи Ђуринка девојка. — Наш наслов.
Смрт Павла и Велике. — Наш наслов.
Браћа и сестре. — У источној и јужној Србији записано је више варијанти ове песме.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 303-305.