Šta li cvili gore u planinu
Greh Đure Daničića. — Đura Daničnć js poznati junak uskočkih narodnih pesama. U pesmi „Ženidba od Zadra Todora” daje se ovakav njegov opis:
A naprijed junak na zelenku,
smećih, brate, do ramena brka,
panuli mu brci po puškama,
ono ti je Daničiću Đuro...
O Đuri Daničiću kao i drugim kunovičkim junacima (iz bitke na Kunovici 1444. godine) peva se kako u uskočkim, tako i u pesmama istočne i južne Srbije. U narodnim pesmama istočne i južne Srbije Đura Daničić je poznati junak ne samo balada već i lirskih pesama. Ove činjenice navode na potrebu da se preispita uticaj kunovičke bitke i njenih junaka na uskočke pesme, te i to da li je Đurađ Branković ona stvarna ličnost koja je nadahnula narodne pesnike da pevaju o Đuri Daničiću? Ova pesma je u vezi sa Vukovom pesmom: „Kumovanje Grčića Manojla" (knjiga II, br. 6).
Bolani Đura Daninić. — Tatomir Vukanović piše: „Pevač (Tomić Tuna — D.S.) je ovu pesmu čuo 1927. godine od zemljoradnika Andrije Jankovića, tada starog 60 godina. Možda se pesma odnosi pa Đura Daničića, uskočkog vojvodu, koji je poginuo 1571. godine (okolina Dubrovnika)"[1]
Bolani Dojčin. — Ovu varijantu o bolanom Dojčinu zapisao je Dena Debeljaković pre 1898. godine. Iz nje se vidi da crni Arapin „posili se po Solunu gradu”, ali bolani Dojčin ne boluje u Solunu jer on kaže vernoj ljubi: „Zatvori mi vrata od Dunava”, a ljuba mu odgovara: „Od Dunava vrata zatvorena”. Ni iz opisa događaja u pesmi ne može se pouzdano zaključiti da li je bolani Dojčin živeo u Solunu ili je u njega samo došao da bi kaznio silnika.[2]
</ref> Nama izgleda da bolani Dojčin boluje u Smederevu i da je stvarna ličnost koja je inspirisala narodnog pevača da peva o bolanom Dojčinu — Đurađ Branković. To da bolani Dojčin ustaje iz postelje i pobeđuje nasilnika, dosta podseća na stvarnu životnu situaciju Đurđa Brankovića koji je posle gubitka države i oslepljenja sinova (Grgura i Stefana), dakle posle velikih i bolnih gubitaka, uspeo da pobedi Turke na Kunovnci 1444. godine. Kako bi, inače, istoriji nepoznati junak koji je pobedio opet istoriji nepoznatog nasilnika, postao toliko popularan i poznat širom balkanskih prosgora? Takvu popularnost u to vreme imao je Đurađ Branković, a nasilnik protiv koga se borio bio je Kasim-beg. U prostorima istočne i južne Srbije o bolnome Dojčinu pevaju se i lirske pesme. Jednu od njih donosimo. Uporediti Vukovu pesmu: „Bolani Dojčin” (knjiga II, br. 77).
Marko Kraljević i brat mu Marinko. — Jastrebov i Bovan pišu: suva planina. Mi pretpostavljamo da se radi o Suvoj planini koja nadkriljuje Niš i u kojoj je, u njenom delu koji je i u srednjem veku bio poznat kao Kunovica, vođena kunovička bitka 1444. godine. Inače, Suva nlanina je bezvodna, te se i zato zove „suva”. Kosga V. Petković piše: „Naziv Suva planina potpuno odgovara prilikama na njoj. Vode ima samo na Rakošu i u ledenici na Tremu, i nekim podzemnim hodnicima. Ostala krečnjačka masa, čija površina iznosio preko 50 km2, bezvodna je. Međutim, svuda po obodu ovih krečnjaka nalaze se izvori i vrlo jaka vrela” („Geološki sastav i tektonski sklop Suve planine”, Beograd, 1930, str. 1).
Marko Kraljević i Dete Pologunjče. — Vidi napomenu uz prethodnu pesmu.
Kako su se zemlje razmirile. — Naš naslov.
Bog nikom dužan ne ostaje. — Zapisano je na desetine varijanti ove pesme. U stvari gotovo nema zapisivača narodnih pesama iz istočne i južne Srbije koji je nije zapisivao.
Smrt lepote devojke. — Ovu pesmu treba uporediti sa pesmom „Ženidba Pletikosa Pavla” iz Vukovih zbirki. Naslov smo mi dali.
Smrt lijene devojke. — U 24-tom stihu reč „božur” zamenili smo rečju „bunar” jer je očigledno da se radi o štamparskoj grešci. Naslov smo mi dali.
Smrt Nevene devojke. — Naš naslov.
Bolna leži Đurinka devojka. — Naš naslov.
Smrt Pavla i Velike. — Naš naslov.
Braća i sestre. — U istočnoj i južnoj Srbiji zapisano je više varijanti ove pesme.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 303-305.