Шетала се Јованова љуба

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Шетала се Јованова љуба]

Шетала се Јованова љуба,
По бостану, по зеленој башти.
Над свако се цвиће надводила,
Понајвише цвиће каранфио.
Она њему кроз плач говорила: 5
„Каранфио, моје драго цвиће!
Све ми цватиш а сјемена немаш,
Ко ја јадна љуба Јованова,
Све се љубим, а порода немам.”
Она мисли да нитко не слуша, 10
То слушала Јованова мајка.
Тешко чека да јој Јово дође.
Она њему тијо говорила:
„О Јоване, мој сине једини,
Да ти знадеш, што љуба говори: 15
Шетала се по зеленој башти,
Над свако се цвиће надводила,
Понајвише цвиће караифио:
Она њему кроз плач говорила:
Каранфио, моје драго цвиће! 20
Све ми цватиш, а сјемена немаш,
Ко ја јадна љуба Јованова
Све се љубим, а порода немам.”
Он узима анџар у десницу,
Сјече љубу по танком појасу, 25
Како ју је лако ударио,
На анџару чедо извадио;
Замотава г у зелену свилу,
Па га носи старој милој мајци:
„На ти, мајко, зелену јабуку, 30
А ја идем у гору зелену
Росу пити и травицу пасти,
Не би ли се грија опростио,
Не би ли се раја достајао.”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 207.