[Šetala se Jovanova ljuba]
Šetala se Jovanova ljuba,
Po bostanu, po zelenoj bašti.
Nad svako se cviće nadvodila,
Ponajviše cviće karanfio.
Ona njemu kroz plač govorila: 5
„Karanfio, moje drago cviće!
Sve mi cvatiš a sjemena nemaš,
Ko ja jadna ljuba Jovanova,
Sve se ljubim, a poroda nemam.”
Ona misli da nitko ne sluša, 10
To slušala Jovanova majka.
Teško čeka da joj Jovo dođe.
Ona njemu tijo govorila:
„O Jovane, moj sine jedini,
Da ti znadeš, što ljuba govori: 15
Šetala se po zelenoj bašti,
Nad svako se cviće nadvodila,
Ponajviše cviće karaifio:
Ona njemu kroz plač govorila:
Karanfio, moje drago cviće! 20
Sve mi cvatiš, a sjemena nemaš,
Ko ja jadna ljuba Jovanova
Sve se ljubim, a poroda nemam.”
On uzima andžar u desnicu,
Sječe ljubu po tankom pojasu, 25
Kako ju je lako udario,
Na andžaru čedo izvadio;
Zamotava g u zelenu svilu,
Pa ga nosi staroj miloj majci:
„Na ti, majko, zelenu jabuku, 30
A ja idem u goru zelenu
Rosu piti i travicu pasti,
Ne bi li se grija oprostio,
Ne bi li se raja dostajao.”
