Шева из Прешева
Поранија млад Јусејин-паша,
Поранија у тој бело Врање,
Па он вика своје тевабије,
„Чујете ли, моје тевабије,
Викајте ми млад Кара-Мустафу 5
Да га пратим у пусто Прешево,
Да дотера Шева од Прешева!"
И отоше пашини гавази,
Те лупају на големе порте.
Зачуја ги млад Кара-Мустафа, 10
Па он вика своју измећарку:
„Чујеш ли ме, каурко девојко,
Иди, види кој лупа на порте!"
И отиде млада измећарка,
Она виде кој лупа на порте. 15
Говоре ву пашини гавази:
„Чујеш ли не, каурко девојко,
Ово су ти пашини гавази,
Иди, кажи на Кара-Мустафу
Млади паша у Конак га вика 20
Да га прати у пусто Прешево,
Да дотераш Шева од Прешева."
Па се врна млада измећарка,
Те казује на Кара-Мустафу;
„Чујеш ли ме, светли господару, 25
Тебе паша у Конак те вика
Да те прати у пусто Прешево,
Да дотера Шева од Прешева."
Кад тој зачу млад Кара-Мустафа,
Он се беше млого уплашија, 30
Па говори младе измећарке:
„Иди, иди, каурко девојко,
Одма кажи на тија гавази:
Да не могу из кревет да станем,
Ватише ме три летње грознице." 35
И отиде млада измећарка,
Па говори пашини гавази:
„Чујете ли, пашини гавази,
Млад Мустафа млого болан лега,
Он не може из кревет да стане, 40
Ватише га три летње грознице."
И отоше пашини гавази,
Те казујев на Јусејин-пашу:
„Господару, млад Јусејин-пашо,
Млад Мустафа млого болан лега, 45
Он не може из кревет да стане,
Ватише га три летње грознице."
Тада рече млад Јусејин-паша:
„Чујете ли, моји тевабије,
Викајте ми Суљче буљубашу, 50
Викајте ми Суљче Трничана
Да га пратим у пусто Прешево,
Да дотера Шева из Прешева."
И отоше пашини гавази,
Они лупав на Суљчини двори. 55
Туј искочи Суљче буљубаша:
„Што је ново, пашини гавази?"
„Чујеш ли не, Суљче Трничанче,
Чујеш ли не, Суљче Трничанче,
Тебе паша у Конак те вика." 60
Па се спреми Суљче буљубаша,
Право Суљче у Конак отиде.
Пред пашу се Суљче поклонија:
„Заповедај, млад Јусејин-пашо,
Честито ти слунце и забитл'к!" 65
„Чујеш ли ме, Суљче буљубашо,
Чујеш ли ме, Суљче Трничанче,
Да припремиш сви твоји сејмени,
Да отидеш у пусто Прешево,
Да дотераш Шева од Прешева. 70
Или њега жива дотерајте,
Ил' његову главу донесите,
Или ваше тамо оставите.
Он је паша поголем од мене!"
Пред пашу се Суљче преклонија: 75
„Благодарим, млад Јусејин-пашо,
Ја ће идем у пусто Прешево,
Ал' да ли ћу Шева да дотерам,
Ил' ћу своју главу да оставим?"
„Како знајеш, Суљче буљубашо, 80
Или Шева ви да дотерате,
Или тамо сви да изгинете!"
И отиде Суљче буљубаша,
Те он вика на своји сејмени:
„Чујете ли, ви моји сејмени, 85
Притегните оп'нци на ноге,
Потпрашите пушке кремењаче,
Ће идемо у пусто Прешево
Да ватамо Шева од Прешева!"
Сви сејмени наредбу примише 90
И у црну земљу погледаше;
Притегнаше оп'нци на ноге,
Потпрашише пушке кремењаче.
И пођоше из тој бело Врање,
Па дођоше у село Павловце. 95
Они тражив кмета павловскога,
Они тражив Стојка Преперицу.
А кад дође тај павловски кмете,
Пред Суљче се Стојко преклонија:
„Заповедај, млади буљубашо!" 100
„Чујеш ли ме, бре павловски кмете,
Чујеш ли ме, Стојко Преперицо,
За сејмени конак да припремиш,
Да ги спремиш туј добру вечеру!"
„Оћу, оћу, млади буљубашо, 105
За сејмени конак ће те спремим,
Ти ће будеш код мене конак."
Па си кмете сејмени размести,
Па он пође с Суљче буљубашу,
Право иде у његови двори. 110
Сретнала ги Божана кметица.
Туј говори Суљче буљубаша:
Добро вече, Божано кметицо!"
„Бог помогја, млади буљубашо!
Бог помогја и добро ни дошја, 115
Заповедај на меку постељу!"
„Чујеш ли ме, Божано невесто,
Да ми спремиш туј добру вечеру,
Можда ће је последња вечера,
Ја сам на вас млого досадија!" 120
„Благодарим, млади буљубашо,
Неси на нас ништа досадија,
Заповедај све што ти је воља!"
Она викну на своје јетрве,
Засукаше теј беле рукаве, 125
Једна меси туј белу баницу,
Друга меси туј белу погачу,
А кметица пржену кокошку.
Кад је била всчера готова,
Проговара Божана кметица: 130
„Заповедај, млади буљубашо,
Заповедај на добру вечеру!"
Па седнаше они да вечерав,
Али ги се вечсра одјела,
Започеше, па све оставише. 135
Ал' говори Суљче буљубаша:
„Дигни, мори Божано невесто,
Па си дади деца да ти једев."
„Зашто, зашто, млади буљубашо,
Да ли неје добро уготвено?" 140
„Све је добро, Божано невесто,
На нас ни се вечера одјела,
Ми идемо у пусто Прешево
Да ватамо Шева од Прешева,
Можда ћемо там да изгинемо!" 145
„Бре, не бој се, млади буљубашо,
Кад ти водиш толико сејмени."
„Чујеш ли ме, Божано невесто,
Шева ти је голем делибаша,
И он има његови бинџије." 150
Свуноћ они несу преспавали,
А ујутру рано уранили,
И на деца паре су давали:
„Ево, деца и од нас бакшиши,
Спомињајте Суљче буљубашу, 155
Спомињајте његови сејмени!"
Право идев преко Бујановце,
Право идев за пусто Прешево.
Кад су били на Шевини двори,
Дворови су били закључани, 160
И сејмени двори опколише,
И туј лупа Суљче буљубаша.
Излазила тај Шевина мајка,
Па гу пита Суљче буљубаша:
„Чујеш ли ме, ти Шевина мајко, 165
Та куде је Шева од Прешева?"
„Чујеш ли ме, млади буљубашо,
Отишја је у град Куманово,
И сас њега његови бинџије."
Таман они у разговор били, 170
Те га иде Шева од Прешева,
И сас њега његови бинџије,
Све ги пушке у пламен грмив.
Тој кад виде Суљче буљубаша,
Малко се је Суљче заплашија, 175
Па он моли туј Шевину мајку:
„Аман, мајко, Шевина и моја,
Да ти сретнеш твога милог сина,
Закуни га у туј твоју рану,
С коју си га, мајко, подојила, 180
Да ми овде борбу не водимо.
Ако моји сејмени изгинев,
Паша ваши двори ће запали,
Но код пашу, мајко, да идемо,
Да се Шева с њега договори." 185
Сретнала га тај Шевина мајка.
И на сина она говорила:
„Мили сине, Шева од Прешева,
Буљубаша из Врање те чека,
Тебе паша у Конак те вика 190
Да се с њега, сине, договориш.
Проклета ти моја рана била
Ако, сине, борбу отворите,
Наши ће се двори запалити,
Твоја деца главу изгубити!" 195
Тој кад зачу Шева од Прешева,
Сас Суљче се одма руковаја,
Па он пође у тој бело Врање,
И сас њега његови бинџије.
Кад дођоше у врањски Конаци, 200
Сас оружје на диван излази,
Па се с пашу лепо поздравише,
Поздравише и договорише:
Да му дава данак од три гроша,
Па се Шева у Прешево врати. 205