Ševa iz Preševa
Poranija mlad Jusejin-paša,
Poranija u toj belo Vranje,
Pa on vika svoje tevabije,
„Čujete li, moje tevabije,
Vikajte mi mlad Kara-Mustafu 5
Da ga pratim u pusto Preševo,
Da dotera Ševa od Preševa!"
I otoše pašini gavazi,
Te lupaju na goleme porte.
Začuja gi mlad Kara-Mustafa, 10
Pa on vika svoju izmećarku:
„Čuješ li me, kaurko devojko,
Idi, vidi koj lupa na porte!"
I otide mlada izmećarka,
Ona vide koj lupa na porte. 15
Govore vu pašini gavazi:
„Čuješ li ne, kaurko devojko,
Ovo su ti pašini gavazi,
Idi, kaži na Kara-Mustafu
Mladi paša u Konak ga vika 20
Da ga prati u pusto Preševo,
Da doteraš Ševa od Preševa."
Pa se vrna mlada izmećarka,
Te kazuje na Kara-Mustafu;
„Čuješ li me, svetli gospodaru, 25
Tebe paša u Konak te vika
Da te prati u pusto Preševo,
Da dotera Ševa od Preševa."
Kad toj začu mlad Kara-Mustafa,
On se beše mlogo uplašija, 30
Pa govori mlade izmećarke:
„Idi, idi, kaurko devojko,
Odma kaži na tija gavazi:
Da ne mogu iz krevet da stanem,
Vatiše me tri letnje groznice." 35
I otide mlada izmećarka,
Pa govori pašini gavazi:
„Čujete li, pašini gavazi,
Mlad Mustafa mlogo bolan lega,
On ne može iz krevet da stane, 40
Vatiše ga tri letnje groznice."
I otoše pašini gavazi,
Te kazujev na Jusejin-pašu:
„Gospodaru, mlad Jusejin-pašo,
Mlad Mustafa mlogo bolan lega, 45
On ne može iz krevet da stane,
Vatiše ga tri letnje groznice."
Tada reče mlad Jusejin-paša:
„Čujete li, moji tevabije,
Vikajte mi Suljče buljubašu, 50
Vikajte mi Suljče Trničana
Da ga pratim u pusto Preševo,
Da dotera Ševa iz Preševa."
I otoše pašini gavazi,
Oni lupav na Suljčini dvori. 55
Tuj iskoči Suljče buljubaša:
„Što je novo, pašini gavazi?"
„Čuješ li ne, Suljče Trničanče,
Čuješ li ne, Suljče Trničanče,
Tebe paša u Konak te vika." 60
Pa se spremi Suljče buljubaša,
Pravo Suljče u Konak otide.
Pred pašu se Suljče poklonija:
„Zapovedaj, mlad Jusejin-pašo,
Čestito ti slunce i zabitl'k!" 65
„Čuješ li me, Suljče buljubašo,
Čuješ li me, Suljče Trničanče,
Da pripremiš svi tvoji sejmeni,
Da otideš u pusto Preševo,
Da doteraš Ševa od Preševa. 70
Ili njega živa doterajte,
Il' njegovu glavu donesite,
Ili vaše tamo ostavite.
On je paša pogolem od mene!"
Pred pašu se Suljče preklonija: 75
„Blagodarim, mlad Jusejin-pašo,
Ja će idem u pusto Preševo,
Al' da li ću Ševa da doteram,
Il' ću svoju glavu da ostavim?"
„Kako znaješ, Suljče buljubašo, 80
Ili Ševa vi da doterate,
Ili tamo svi da izginete!"
I otide Suljče buljubaša,
Te on vika na svoji sejmeni:
„Čujete li, vi moji sejmeni, 85
Pritegnite op'nci na noge,
Potprašite puške kremenjače,
Će idemo u pusto Preševo
Da vatamo Ševa od Preševa!"
Svi sejmeni naredbu primiše 90
I u crnu zemlju pogledaše;
Pritegnaše op'nci na noge,
Potprašiše puške kremenjače.
I pođoše iz toj belo Vranje,
Pa dođoše u selo Pavlovce. 95
Oni traživ kmeta pavlovskoga,
Oni traživ Stojka Prepericu.
A kad dođe taj pavlovski kmete,
Pred Suljče se Stojko preklonija:
„Zapovedaj, mladi buljubašo!" 100
„Čuješ li me, bre pavlovski kmete,
Čuješ li me, Stojko Preperico,
Za sejmeni konak da pripremiš,
Da gi spremiš tuj dobru večeru!"
„Oću, oću, mladi buljubašo, 105
Za sejmeni konak će te spremim,
Ti će budeš kod mene konak."
Pa si kmete sejmeni razmesti,
Pa on pođe s Suljče buljubašu,
Pravo ide u njegovi dvori. 110
Sretnala gi Božana kmetica.
Tuj govori Suljče buljubaša:
Dobro veče, Božano kmetico!"
„Bog pomogja, mladi buljubašo!
Bog pomogja i dobro ni došja, 115
Zapovedaj na meku postelju!"
„Čuješ li me, Božano nevesto,
Da mi spremiš tuj dobru večeru,
Možda će je poslednja večera,
Ja sam na vas mlogo dosadija!" 120
„Blagodarim, mladi buljubašo,
Nesi na nas ništa dosadija,
Zapovedaj sve što ti je volja!"
Ona viknu na svoje jetrve,
Zasukaše tej bele rukave, 125
Jedna mesi tuj belu banicu,
Druga mesi tuj belu pogaču,
A kmetica prženu kokošku.
Kad je bila vsčera gotova,
Progovara Božana kmetica: 130
„Zapovedaj, mladi buljubašo,
Zapovedaj na dobru večeru!"
Pa sednaše oni da večerav,
Ali gi se večsra odjela,
Započeše, pa sve ostaviše. 135
Al' govori Suljče buljubaša:
„Digni, mori Božano nevesto,
Pa si dadi deca da ti jedev."
„Zašto, zašto, mladi buljubašo,
Da li neje dobro ugotveno?" 140
„Sve je dobro, Božano nevesto,
Na nas ni se večera odjela,
Mi idemo u pusto Preševo
Da vatamo Ševa od Preševa,
Možda ćemo tam da izginemo!" 145
„Bre, ne boj se, mladi buljubašo,
Kad ti vodiš toliko sejmeni."
„Čuješ li me, Božano nevesto,
Ševa ti je golem delibaša,
I on ima njegovi bindžije." 150
Svunoć oni nesu prespavali,
A ujutru rano uranili,
I na deca pare su davali:
„Evo, deca i od nas bakšiši,
Spominjajte Suljče buljubašu, 155
Spominjajte njegovi sejmeni!"
Pravo idev preko Bujanovce,
Pravo idev za pusto Preševo.
Kad su bili na Ševini dvori,
Dvorovi su bili zaključani, 160
I sejmeni dvori opkoliše,
I tuj lupa Suljče buljubaša.
Izlazila taj Ševina majka,
Pa gu pita Suljče buljubaša:
„Čuješ li me, ti Ševina majko, 165
Ta kude je Ševa od Preševa?"
„Čuješ li me, mladi buljubašo,
Otišja je u grad Kumanovo,
I sas njega njegovi bindžije."
Taman oni u razgovor bili, 170
Te ga ide Ševa od Preševa,
I sas njega njegovi bindžije,
Sve gi puške u plamen grmiv.
Toj kad vide Suljče buljubaša,
Malko se je Suljče zaplašija, 175
Pa on moli tuj Ševinu majku:
„Aman, majko, Ševina i moja,
Da ti sretneš tvoga milog sina,
Zakuni ga u tuj tvoju ranu,
S koju si ga, majko, podojila, 180
Da mi ovde borbu ne vodimo.
Ako moji sejmeni izginev,
Paša vaši dvori će zapali,
No kod pašu, majko, da idemo,
Da se Ševa s njega dogovori." 185
Sretnala ga taj Ševina majka.
I na sina ona govorila:
„Mili sine, Ševa od Preševa,
Buljubaša iz Vranje te čeka,
Tebe paša u Konak te vika 190
Da se s njega, sine, dogovoriš.
Prokleta ti moja rana bila
Ako, sine, borbu otvorite,
Naši će se dvori zapaliti,
Tvoja deca glavu izgubiti!" 195
Toj kad začu Ševa od Preševa,
Sas Suljče se odma rukovaja,
Pa on pođe u toj belo Vranje,
I sas njega njegovi bindžije.
Kad dođoše u vranjski Konaci, 200
Sas oružje na divan izlazi,
Pa se s pašu lepo pozdraviše,
Pozdraviše i dogovoriše:
Da mu dava danak od tri groša,
Pa se Ševa u Preševo vrati. 205
