Шатор пење бан Секула
На планини на Папучи,
На вилином игралишћу,
Соколовом падалишћу,
На вучјему вијалишћу, 5
На хајдучком састалишћу.
Говори му б’јела вила:
„Не пењ' шатор, бан Секула,
На планини на Папучи,
Коње ћу ти сакатити, 10
А јунаке поморити!"
За то бане ниш не хаје,
Сапне шатор на планини.
Кад је било о полноћи,
Стаде коњих ризгетања, 15
А јунаков помагања.
Кад то чује бан Секула,
Пуста коње в равно поље,
А хртове у лугове,
А соколе под облаке, 20
А јунаци потекоше,
Б'јелу вилу ухватише,
Тер ју пељу бан-Секули.
Моли му се б'јела вила:
„Пусти мене, бан Секула, 25
Троје ћу ти биље дати;
Једно ћу ти биље дати
Да си срећан у дружини;
Друго ћу ти биље дати
Да ти ј’ коњић бржи виле; 30
Третје ћу ти биље дати
Да ти љуба сине рађа."
А говори бан Секула:
„Не будали, б'јела вило!
Док је мени ујац Јанко, 35
Ја сам срећан у дружини;
И док ми је ујац Јанко,
Мој је коњић бржи виле;
И док ми је ујац Јанко,
Моја љуба сине рађа". 40
