Šator penje ban Sekula
Na planini na Papuči,
Na vilinom igrališću,
Sokolovom padališću,
Na vučjemu vijališću, 5
Na hajdučkom sastališću.
Govori mu b’jela vila:
„Ne penj' šator, ban Sekula,
Na planini na Papuči,
Konje ću ti sakatiti, 10
A junake pomoriti!"
Za to bane niš ne haje,
Sapne šator na planini.
Kad je bilo o polnoći,
Stade konjih rizgetanja, 15
A junakov pomaganja.
Kad to čuje ban Sekula,
Pusta konje v ravno polje,
A hrtove u lugove,
A sokole pod oblake, 20
A junaci potekoše,
B'jelu vilu uhvatiše,
Ter ju pelju ban-Sekuli.
Moli mu se b'jela vila:
„Pusti mene, ban Sekula, 25
Troje ću ti bilje dati;
Jedno ću ti bilje dati
Da si srećan u družini;
Drugo ću ti bilje dati
Da ti j’ konjić brži vile; 30
Tretje ću ti bilje dati
Da ti ljuba sine rađa."
A govori ban Sekula:
„Ne budali, b'jela vilo!
Dok je meni ujac Janko, 35
Ja sam srećan u družini;
I dok mi je ujac Janko,
Moj je konjić brži vile;
I dok mi je ujac Janko,
Moja ljuba sine rađa". 40
