Чудна хајка

Писац: Јован Суботић

Ако Бог да и божија мајка,
Биће скоро на дѣвојке хајка,
Па нек гађа, што јe коме драго,
Јa ћу гађат' материно злато.
Нећу гађат' да убијем злато,
Већ да би се уплашила млада,
Да би пала у зелену траву,
Да јe стигнем, да јe с траве дигнем,
Да јe носим моме бѣлом двору,
Да јe метнем на десницу руку,
Да јe раним смоквом и неранџом,
Да јoј пѣвам, кад ми злато спава,
Да јe љубим, кад ми се пробуди.

21. Март. 1858.

Извор

Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 67.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.