Чудна хајка
| Писац: Јован Суботић |
Ако Бог да и божија мајка,
Биће скоро на дѣвојке хајка,
Па нек гађа, што јe коме драго,
Јa ћу гађат' материно злато.
Нећу гађат' да убијем злато,
Већ да би се уплашила млада,
Да би пала у зелену траву,
Да јe стигнем, да јe с траве дигнем,
Да јe носим моме бѣлом двору,
Да јe метнем на десницу руку,
Да јe раним смоквом и неранџом,
Да јoј пѣвам, кад ми злато спава,
Да јe љубим, кад ми се пробуди.
- 21. Март. 1858.
Извор[уреди]
Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 67.
|