Чудан сан (Еден Јакаб)
| Чудан сан Писац: Еден Јакаб, преводилац: Јован Јовановић Змај |
| Ову је песму читао Е. Јакаб (Jakab Ödön), новоизабрани члан Кишфалудијева друштва у седници тога друштва као приступницу. |
Ономад сам чудан санак снио:
— Шећући се преко тротоара
Нађох што је неко изгубио,
Нађох нече̑ срце из недара.
Подиго̑ сам млађано срдашце.
Да га плахи не погазе људи,
Пођох даље тражећи му госу,
Да га вратим у рођене груди.
Питао сам и тамо и амо:
Ко изгуби тај адиђар мали?
„Шта, адиђар!? Чудна адиђара!?”
Тако су ме многи исмејали.
Сусрете ме једно момче младо
— Са чела му тиха туга веје —
Чим опази срце познаде га,
Познаде га и рече чије је.
Било срце лепоте девојке
И ја одох молит’ да ме прими,
Служавка се понабрзо врати,
Поклони се и одговори ми:
„Срце ћемо, молим, оставити
Данас овде на ово сиџаде,
Госпођица сутра ће га наћи
Јер, верујте, данас нема каде.
Зар не знате, данас је венчање,
О, стекла је мужа богатога!
Збогом!” — „Збогом” — Ето, то сам снио —
Чудан санак, јест, тако ми Бога.
Извор[уреди]
1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 15, стр. 449-450.
|
|
|