Čudan san (Eden Jakab)
| Čudan san Pisac: Eden Jakab, prevodilac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Ovu je pesmu čitao E. Jakab (Jakab Ödön), novoizabrani član Kišfaludijeva društva u sednici toga društva kao pristupnicu. |
Onomad sam čudan sanak snio:
— Šećući se preko trotoara
Nađoh što je neko izgubio,
Nađoh nečȇ srce iz nedara.
Podigȏ sam mlađano srdašce.
Da ga plahi ne pogaze ljudi,
Pođoh dalje tražeći mu gosu,
Da ga vratim u rođene grudi.
Pitao sam i tamo i amo:
Ko izgubi taj adiđar mali?
„Šta, adiđar!? Čudna adiđara!?”
Tako su me mnogi ismejali.
Susrete me jedno momče mlado
— Sa čela mu tiha tuga veje —
Čim opazi srce poznade ga,
Poznade ga i reče čije je.
Bilo srce lepote devojke
I ja odoh molit’ da me primi,
Služavka se ponabrzo vrati,
Pokloni se i odgovori mi:
„Srce ćemo, molim, ostaviti
Danas ovde na ovo sidžade,
Gospođica sutra će ga naći
Jer, verujte, danas nema kade.
Zar ne znate, danas je venčanje,
O, stekla je muža bogatoga!
Zbogom!” — „Zbogom” — Eto, to sam snio —
Čudan sanak, jest, tako mi Boga.
Izvor[uredi]
1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 15, str. 449-450.
|
|
|