Пошетале Сарајке ђевојке:
Пред њима је дилбер Маријана
Распучила јелек на прсима,
Узврнула узруке рукаве
И уз ноге шарене димије. 5
Гледала је са пенџера мајка,
Гледала је, па је говорила:
„Запуч', ћерце, јелек на прсима!
„Ити спуштај низ руке рукаве,
„И низ ноге шарене димије; 10
„Ако дође челебија Јово,
„Узеће те проз свилена паса,
„Водиће те двору бијеломе."
У ријечи у којој бијаху,
Кад ево ти челебије Јова; 15
Узе Мару проз свилена паса,
Одведе је двору бијеломе,
Љубио је три бијела дана,
Под грлом је загризнуо зубом,
Велику јој рану начинио. 20
Кад четврти данак освануо,
Јово Мари тихо проговара:
„Хајде Маре. караће те мајка!"
„Болан био, челебија Јово!
„Како мене окарати неће, 25
„Kaд ми види очи помућене,
„Кад ми види косе помршене,
„И бијело лице нагрђено.
„Дај ти мене танану округу,
„Да затворим, да у воду скочим." 30
Ал' завика из горице вила:
„Богт' убио, челебија Јово!
„Утопи се материно злато!“
Кад то зачу челебија Јово,
„Затрча се за л'јепом ђевојком, 35
Утраби је, и вјенча је за се.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 130-131.
