Чувари парнаса
| ←De gustibus | Чувари парнаса Писац: Милета Јакшић |
Моја досетка→ |
Наместивши се да Парнас брани
Од насртљиваца непозвани’ —
Он га је ревносно чуво̑;
И кад сам, не знам шта, погрешно,
А он се накострешио
И узо̑ ме за уво;
Па срдит, љут од свега,
Мене отера с њега...
Овог је после други чувар смено̑,
И кад се горе на стражу крено̑
За уво ме ухвати,
Да ме на старо место врати,
И опет, не знам чега ради,
На Парнас ме посади.
Хм! рекох, колико људи —
Толико ћуди!
Нит’ знам за што ме овај диже
А онај руши —
Ал’ било тако ил’ онако,
То једно знам да свакојако
Страдају моје уши.
Извор[уреди]
- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 198
|