Čuvari parnasa
| ←De gustibus | Čuvari parnasa Pisac: Mileta Jakšić |
Moja dosetka→ |
Namestivši se da Parnas brani
Od nasrtljivaca nepozvani’ —
On ga je revnosno čuvȏ;
I kad sam, ne znam šta, pogrešno,
A on se nakostrešio
I uzȏ me za uvo;
Pa srdit, ljut od svega,
Mene otera s njega...
Ovog je posle drugi čuvar smenȏ,
I kad se gore na stražu krenȏ
Za uvo me uhvati,
Da me na staro mesto vrati,
I opet, ne znam čega radi,
Na Parnas me posadi.
Hm! rekoh, koliko ljudi —
Toliko ćudi!
Nit’ znam za što me ovaj diže
A onaj ruši —
Al’ bilo tako il’ onako,
To jedno znam da svakojako
Stradaju moje uši.
Izvor[uredi]
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 198
|