Чубер биље, беру ли те виле?
Како мене не би брале виле,
Кад од мене сва гора мирише,
И у гори, горско цвијеће;
Горско цвијеће говораше: 5
"Пуно мене наберите,
И у коло понесите,
Свему колу подијелите,
Сам немојте невјестама -
Невјесте ме ружно носе, 10
Ваздан данас за ридама[1];
Кад увече двору дођу,
Оне мене у луг прећу[2];
Оне мисле да ја цватим -
Ја не цватим, већ ја венем, 15
Кано срце у дјевојци,
Кад полази од матере.
Подајте ме дјевојкама!
Дјевојке ме лијепо носе -
Ваздан данас за косама; 20
Кад увече двору дођу,
Оне мене у лад мећу.
У чашицу, у водицу.
Оне мисле да ја венем -
Ја не венем, већ ја цватим, 25
Кано срце у јунаку,
Кад полази по дјевојку!"