Чубер биље, беру ли те виле?
Како мене не би брале виле,
Кад од мене сва гора мирише,
И у гори, горско цвијеће;
Горско цвијеће говораше: 5
"Пуно мене наберите,
И у коло понесите,
Свему колу подијелите,
Сам немојте невјестама -
Невјесте ме ружно носе, 10
Ваздан данас за ридама[1];
Кад увече двору дођу,
Оне мене у луг прећу[2];
Оне мисле да ја цватим -
Ја не цватим, већ ја венем, 15
Кано срце у дјевојци,
Кад полази од матере.
Подајте ме дјевојкама!
Дјевојке ме лијепо носе -
Ваздан данас за косама; 20
Кад увече двору дођу,
Оне мене у лад мећу.
У чашицу, у водицу.
Оне мисле да ја венем -
Ја не венем, већ ја цватим, 25
Кано срце у јунаку,
Кад полази по дјевојку!"
Референце
↑риде - бијеле мараме на глави. Носе их удате жене као део ношње у Западној Славонији (прим. С. М.)
↑претати (запретати) у луг - склоњено, заштићено, затрпано у пепелу да се заштити, запече и сл.
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. б 55-3-790 (XXXV) бр.110
83. ЧУБЕР БИЉЕ БЕРУ ЈИ ТЕ ВИЛЕ? - Милеуснић Етн.зб.354/10; Обрадовић бр. 102
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 145-146.
