Шећао се Чрничићу ага,
И уз њега Филип Кушајине.
Вели њему Филип Кушајине:
Господине Чрничићу Ага
Код тебе ми липу кћрку кажу, 5
Дај ју мени за љубовцу младу.
Вели њему Чмичићу-ага:
Истина је Филип Кушајине,
Истина је да ј' липа дивојка;
Али ти је јошће пренејака, 10
Још јој нису прсти за прстење.
Ни румена лишца за љубљење.
Говори му Филип Кушајине:
Дај ју мени Чрничићу-ага,
Да ју пељем на одгоје мајки, 15
А ја идем цара подворити,
Али једну ал' дви годинице,
Докли моја нарасте дивојка.
А њему се с мањим не могаше,
Већ му даје млајахну дивојку, 20
И пеље ју на одгоје мајки,
А он иде цара подворити.
Мало ј' тога постајало вриме,
Дивојка му белу књигу пише:
Ходи дома Филип Кушајине, 25
Већ је твоја нарасла дивојка.
Књигу штије Филип Кушајине,
Коња кује коњ му подизује,
Дај његова нарасла дивојка.
Он узјаше на коња доброга, 30
Иде трчећ к белу двору свому.
Кад је пришал к белу двору свому,
На двору је млајахна дивојка,
Она цвили како змија љута.
Говори јој Филип Кушајине: 35
Ај дивојко драга душо моја!
Зач ми цвилиш ка ти је невоља?
Ал ти моја ниј' по вољи мајка,
Али моји двори необични? —
Говори му млајахна дивојка: 40
Твоји су ми двори заобични,
И твоја ми по вољи је мајка;
Већ имате сестре хвалисаве,
Куд год ходе свакому се хвале,
Да имају крађену дивојку, 45
А Бог знаде, да крадена нисам;
На белу сам изпрошена данку,
А ва шкурој ноћци допељана.
Говори јој Филип Кушајине:
Немој цвилит драга душо моја, 50
Ја ћу моје сестре каштигати,
Дати ћу њим сух папар зобати,
И уз папар љуту чемерику,
Да њим буде чемрно срдачце
Ко је моје гљедајући ва те! 55
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 128-130.
