Šećao se Črničiću aga,
I uz njega Filip Kušajine.
Veli njemu Filip Kušajine:
Gospodine Črničiću Aga
Kod tebe mi lipu kćrku kažu, 5
Daj ju meni za ljubovcu mladu.
Veli njemu Čmičiću-aga:
Istina je Filip Kušajine,
Istina je da j' lipa divojka;
Ali ti je jošće prenejaka, 10
Još joj nisu prsti za prstenje.
Ni rumena lišca za ljubljenje.
Govori mu Filip Kušajine:
Daj ju meni Črničiću-aga,
Da ju peljem na odgoje majki, 15
A ja idem cara podvoriti,
Ali jednu al' dvi godinice,
Dokli moja naraste divojka.
A njemu se s manjim ne mogaše,
Već mu daje mlajahnu divojku, 20
I pelje ju na odgoje majki,
A on ide cara podvoriti.
Malo j' toga postajalo vrime,
Divojka mu belu knjigu piše:
Hodi doma Filip Kušajine, 25
Već je tvoja narasla divojka.
Knjigu štije Filip Kušajine,
Konja kuje konj mu podizuje,
Daj njegova narasla divojka.
On uzjaše na konja dobroga, 30
Ide trčeć k belu dvoru svomu.
Kad je prišal k belu dvoru svomu,
Na dvoru je mlajahna divojka,
Ona cvili kako zmija ljuta.
Govori joj Filip Kušajine: 35
Aj divojko draga dušo moja!
Zač mi cviliš ka ti je nevolja?
Al ti moja nij' po volji majka,
Ali moji dvori neobični? —
Govori mu mlajahna divojka: 40
Tvoji su mi dvori zaobični,
I tvoja mi po volji je majka;
Već imate sestre hvalisave,
Kud god hode svakomu se hvale,
Da imaju krađenu divojku, 45
A Bog znade, da kradena nisam;
Na belu sam izprošena danku,
A va škuroj noćci dopeljana.
Govori joj Filip Kušajine:
Nemoj cvilit draga dušo moja, 50
Ja ću moje sestre kaštigati,
Dati ću njim suh papar zobati,
I uz papar ljutu čemeriku,
Da njim bude čemrno srdačce
Ko je moje gljedajući va te! 55
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 128-130.
