Чобаница Мара
Болна лежи чобаница Мара,
Са својом се мајком разговара:
„Мила мајко, буди ме у зору,
Примакни ме мојему прозору
Да ја видим дикине сватове, 5
Да и’ видим, да ме жеља мине.
Познаћу му, мајко, коња врана
И на њему мојега драгана;
Да погледа, да ми се окрене,
Да л’ се сјећа своје несуђене? 10
Мила мајко, ако ме се сјети,
Чини ми се лакше ћу умријети.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
