Чини (Напомене)
Веровање да се прављењем чини (и бацањем чини) може изазвати несрећа других људи је веома распрострањено. У ову област улази слање болести на ветар (помиње се и у заклетви руском цару, за верност у служби - 606, с. 6), прављење мађија, одузимање млека кравама или овцама, добијање наклоности супротног пола и др. Сви ови, и слични поступци, иду под општи појам „црна магија“.
Чинилица (жена која прави чини) има уза себе следеће предмете: кости од мртваца, белог лука, лозе од вињаге, олово које је из пушке излетело, плетенице од мртве жене, урежњаке, одреске од ноката, свакојаке разнобојне конце, кокошје главе, младице од окамемљеног дрвета, крпе којима се тару синије, разнобојног памука и љуске од јајета (88, с. 454).
Да би се дете заштитило од чинилица, праве амајлију. Остригу руно од мрке овце без белега и од тога оплету узицу, на којој носи: омана, тисовине, луча, чешањ белог лука јединка (који има главицу само од једног чешња), стрелицу, урезник, калем-гранчице која се није примила (али из другог котара или бар села) и од леве пете мало коже (88, с. 456).
У народу има неких правила („вилинска правила“) којих се сви држе да не би страдали од чини. То су:
Не мети куће храстићем,
не носи воде на воду,
не пиј воде прилогом,
не крпи штогод ујамком.
Или:
Не тари се рукавом,
не удри коња уларом,
не зови драгог именом,
не удари вола тељигом,
не ломи прута са плота,
не држи бијела кокота, итд.
(88, с. 449-450).
Све наведене басме се бају против направљених чини, тј. уз њихову помоћ се скидају чини.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 426-427.