Čini (Napomene)
Verovanje da se pravljenjem čini (i bacanjem čini) može izazvati nesreća drugih ljudi je veoma rasprostranjeno. U ovu oblast ulazi slanje bolesti na vetar (pominje se i u zakletvi ruskom caru, za vernost u službi - 606, s. 6), pravljenje mađija, oduzimanje mleka kravama ili ovcama, dobijanje naklonosti suprotnog pola i dr. Svi ovi, i slični postupci, idu pod opšti pojam „crna magija“.
Činilica (žena koja pravi čini) ima uza sebe sledeće predmete: kosti od mrtvaca, belog luka, loze od vinjage, olovo koje je iz puške izletelo, pletenice od mrtve žene, urežnjake, odreske od nokata, svakojake raznobojne konce, kokošje glave, mladice od okamemljenog drveta, krpe kojima se taru sinije, raznobojnog pamuka i ljuske od jajeta (88, s. 454).
Da bi se dete zaštitilo od činilica, prave amajliju. Ostrigu runo od mrke ovce bez belega i od toga opletu uzicu, na kojoj nosi: omana, tisovine, luča, češanj belog luka jedinka (koji ima glavicu samo od jednog češnja), strelicu, ureznik, kalem-grančice koja se nije primila (ali iz drugog kotara ili bar sela) i od leve pete malo kože (88, s. 456).
U narodu ima nekih pravila („vilinska pravila“) kojih se svi drže da ne bi stradali od čini. To su:
Ne meti kuće hrastićem,
ne nosi vode na vodu,
ne pij vode prilogom,
ne krpi štogod ujamkom.
Ili:
Ne tari se rukavom,
ne udri konja ularom,
ne zovi dragog imenom,
ne udari vola teljigom,
ne lomi pruta sa plota,
ne drži bijela kokota, itd.
(88, s. 449-450).
Sve navedene basme se baju protiv napravljenih čini, tj. uz njihovu pomoć se skidaju čini.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 426-427.