Чини Стојанове

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Чини Стојанове

Л'јепо ти је под ноћ погледати
Ђе јунаци рујно вино пију,
Међу њима постидан Стојане;
Он не пије вина ни ракије,
Веће каву из златна Филџана. 5
Туд' пролазе на воду ђевојке,
Међу њима сеја Иваиова;
Кад је виђе постидан Стојане,
Он се на њу ашик учинио,
Па се баца гуњом и јабуком. 10
Љута била сеја Иванова:
Жуту гуњу у траву бацила,
А јабуку ногом отурила;
Гуња паде у зелену траву,
А јабука у воду студену. 15
Кад то виђе постидан Стојане,
То је њему врло мучно било;
Брже скочи на ноге лагане,
Па отиде двору бијеломе,
Па узима дивит и хартију: 20
Чини чини сеји Ивановој,
Уписује у четири књиге:
Једну пише, у ватру је баца:
"Не гор', књиго, не гори јазијо,
"Веће памет сеје Иванове." 25
Другу пише, у воду је баца:
"Не нос' водо, књиге ни јазије,
"Веће памет сеје Иванове."
Трећу пише, у вјетар је баца:
"Не нос', вјетре, књиге ни јазије, 30
"Веће памет сеје Иванове."
А четврту под узглавље меће:
"Не лез', књиго, не лези јазијо,
"Са мном легла сеја Иванова!"
Мало време за тим постајало, 35
Стаде звека алке на вратима,
Ал' етоти сеје Иванове:
"Отвор' врата, ако Бога знадеш!
"Отвор' врата, ватра ме сапали."
Стојан ћути, ништа не бесједи. 40
Опет виче сеја Иванова:
"Отвор' врата, вода ме однесе;
"Отвор' врата, ако Бога знадеш!
"Однесе ме вјетар у облаке."
Тада скочи постидан Стојане, 45
Отвори јој шимширова врата,
Па је узе за бијелу руку,
Одведе је у бијеле дворе.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 484-486