Чету води калауз дјевојка

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чету води калауз дјевојка
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
125. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




125.

Чету води калауз дјевојка


0001 Подигла се чета врло мала,
0002 мала чета, али огњевита
0003 од лијепе, од земље каурске
0004 од Дубице и од Костајнице,
0005 и од лјепа Јасеновца града,
0006 од Јабланца и Кошутарице,
0007 од ускока прико Саве воде,
0008 и од лјепа града Градишкога.
0009 Врла чета, ал['] јој све залуду
0010 када прид њом арамбаше не има
0011 јере су им скоро изгинули
0012 арамбаше што су и[х] водили
0013 по Косари, високој планини,
0014 и по Псуњу, повишој планини,
0015 по Гаштици и по Мотајици,
0016 и по сврху осталих планинах.
0017 Водили су пак су изгинули
0018 не имају сада арамбаше,
0019 веће и[х] води калауз дјевојка
0020 води чету по савске лугове.
0021 Али чула калауз дјевојка
0022 да је чета прибродила Саву
0023 код лијепа мјеста Бањелуке
0024 и отишла у савске лугове.
0025 Оде за њом калауз дјевојка,
0026 оде за њом у савске лугове.
0027 Две чете ходе по горици:
0028 прид турском четом арамбаша
0029 љута змија од Новога града,
0030 прид каурском калауз дјевојка.
0031 Састаше се чете огњевите
0032 код лијепе, код воде Нетеке,
0033 међу Старчом и међу Ћетеком,
0034 пак се онди лјепо сагледаше
0035 ал['] се врло љуто ударише,
0036 пак се онди бише и сјекоше
0037 те им неста праха и олова
0038 пак се онди сјекоше сабљама.
0039 Бог поможе калауз дјевојки
0040 она сву турску чету исјече,
0041 арамбашу уфатише жива
0042 пак га воде граду Градишкому.
0043 Нуто, боже, срамоте големе
0044 гди дјевојка води мушку главу,
0045 нами дика, а Турком срамота.



Интервенције[уреди]

вер'ло = врло
огневита = огњевита
ѿ = од
лѣпе (јат = ије)
г = к (каурске)
і = ј (Костајнице)
ѡи = јој
люду = луду
ихмь = им
е = је (јере)
к = г (Гаштици)
мѡстаици = Мотајици
свиху = с врху
дѣвоіка (јат = је)
ѿ = код
мѣста (јат = је)
панѥлуке = Бањалуке
са ним = за њом
ѿде = оде
с = з (змија)
ћ = ђ (међу)
лѣпо (јат = је)
сѣкоше (јат = је)
ихмь = им
изсѣче (јат = је) = исјече
ж = ш (мушку)

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Mотив делије-девојке. Калауз девојка предводи хајдуке, који савладају турску чету.
Варијанте: Krstić 1984: Q 6, 8 – Devojka-hajduk – razno: 316.
Прештампано: Родић – Срдић 2001: 231-232; Самарџија 2001: 559-560.
Литература: Геземан 1925: XVIII-XIX.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.