Четири ускока

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Још зорица не забијелила,
0002 Ни даница лица помолила,
0003 А од дана ни помена нема,
0004 Но прођоше четири ускока
0005 Поред Јајца града бијелога,
0006 Сваки води по два добра коња,
0007 Све једнаке коње доратасте,
0008 Доратасте и путоногасте
0009 Све једино у ноге лијеве;
0010 Сваки носи по тридест стријела,
0011 Сваки носи по двадест пушака
0012 Све на један арзлак изгоњене,
0013 А на један чакмак догоњене,
0014 Све на једну бурму завијене;
0015 Сваки носи зелене гадаре
0016 Под колане с обадвије стране;
0017 О појасу сабље Аламанке,
0018 А на њима од челика балче;
0019 На главе им капе од три вука,
0020 На леђима коже од међеда,
0021 На рамена бијели штитови;
0022 Примише се горе уз Везенту,
0023 Уз Везенту високу планину.
0024 Од Јајца их нико не виђео,
0025 Но их виђе чобанче Иванче
0026 Из Везенте високе планине
0027 Од оваца аге Јован-аге,
0028 Те сестрими гору и планину:
0029 „Богом сестро, горо и планино!
0030 „Чувај мене овце и чобане,
0031 „Док отидем Јајцу бијеломе,
0032 „Док отидем, и опет се врнем.”
0033 Па се баци доље низ Везенту,
0034 Оде право Јајцу бијеломе.
0035 Таман јарко огријало сунце,
0036 Иван дође Јајцу на капију,
0037 Ал’ ето ти Јајцу на капији
0038 Сједи онђе три алај’ Турака:
0039 Један алај хоџе и хаџије,
0040 Други алај од Босне спахије,
0041 Трећи алај од града левери;
0042 Што је алај од града левери,
0043 Међу њима ага Јазап-ага,
0044 А до њега четеџија Тале,
0045 А до Тала Фрчић Ибрахиме,
0046 А до њега Шадић Хусеине.
0047 Кад виђеше чобанче Иванче,
0048 Говори му ага Јазап-ага:
0049 „О мој сине, чобанче Иванче!
0050 „Што си ми се, сине, уморио?
0051 „Јесу л’ здраво овце и чобани?
0052 „Јал’ да ниси душмане гледао?
0053 „Да ћерамо, да не оставимо.”
0054 Вели њему чобанче Иванче:
0055 „Ој Бога ми, аго Јазап-аго!
0056 „Здраво су ти овце и чобани,
0057 „Но ја јесам душмане гледао:
0058 „Јоште зора не забијелила,
0059 „Ни даница лица помолила,
0060 „А од дана ни помена нема,
0061 „Но прођоше четири ускока
0062 „Покрај Јајца пољем Јајачкијем,
0063 „Сваки води по два добра коња,
0064 „Све једнаке коње доратасте,
0065 „Доратасте и путоногасте
0066 „Све једино у ноге лијеве;
0067 „Сваки носи по тридест стријела,
0068 „Сваки носи по двадест пушака
0069 „Све на један арзлак изгоњене,
0070 „Све на један чакмак догоњене,
0071 „Све на једну бурму завијене;
0072 „Сваки носи зелене гадаре
0073 „Под колане с обадвије стране;
0074 „О појасу сабље Аламанке,
0075 „А на њима од челика балче;
0076 „На главе им капе од три вука,
0077 „На леђима коже од међеда,
0078 „На рамена бијели штитови;
0079 „Примише се горе уз Везенту,
0080 „Уз Везенту високу планину;
0081 „Од Јајца их нико не виђаше,
0082 „Ја их виђах, те их вама кажем.”
0083 То кад зачу ага Јазап-ага,
0084 Он подвикну четеџију Тала:
0085 „Развиј барјак, четеџија Тале,
0086 „Па га побиј Јајцу на капију,
0087 „Нек се беру под барјака Турци,
0088 „Да ћерамо по гори душмане,
0089 „Да ћерамо, да не оставимо.”
0090 Разви барјак четеџија Тале,
0091 Пободе га Јајцу на капију,
0092 Стаде брати под барјака Турке.
0093 Кад је доба око ручка било,
0094 Скупило се четири стотине,
0095 Па кренуше чету уз планину:
0096 Понајпрви ага Јазап-ага,
0097 И за њиме четеџија Тале,
0098 А за Талом Фрчић Ибрахиме,
0099 А за њиме Шадић Хусеине,
0100 А за њима сви остали Турци;
0101 Пред њима је чобанче Иванче.
0102 Изљегоше на планину Турци,
0103 Бјеше тадеподне заучило,
0104 Ћаху Турци авдес узимати,
0105 Ал’ не има нигђе воде ладне:
0106 Иван знаде једну воду ладну,
0107 Води Турке, да им воду каже.
0108 Кад на воду наиђоше Турци,
0109 Ал’ хајдуци к води долазили,
0110 И код воде коње поткивали,
0111 Остала им са коња ескија;
0112 Повија се по кулашу Тале,
0113 Те из кала плочу извадио,
0114 Па се на њу Тале зачудио,
0115 А дружини плочу показује:
0116 „Видите ли, дружинице моја!
0117 „Хајдуци су к води долазили,
0118 „И код воде коње поткивали,
0119 „Остала им са коња ескија,
0120 „Но колико у њој мало гвожђа,
0121 „Мом би кулу све четири биле
0122 „И двадесет и четири клинца!”
0123 Од чуда су плочу измјерили,
0124 Сама плоча шест литара дође.
0125 Тад’ говори ага Јазап-ага:
0126 „А мој сине, чобанче Иванче!
0127 „Ти да видиш четири ускока,
0128 „А би ли их јунак познавао?”
0129 Проговара чобанче Иванче:
0130 „Ој Бога ми, аго Јазап-аго!
0131 „Да им јунак мртве видим главе,
0132 „Мртве би им главе познавао,
0133 „А камо ли да их видим живе!
0134 „Један јунак лица ђевојачка,
0135 „Не имаше браде ни бркова,
0136 „Већ му перчин покрива рамена;
0137 „Други јунак смеђе наустице,
0138 „Трећи јунак црне брке веже,
0139 „А четврти с’једу браду креше.”
0140 Кад то зачу четеџија Тале,
0141 Он дружини био говорио:
0142 „Чусте л’, Турци, сва моја дружино!
0143 „Вјера моја и тако ми Бога!
0144 „Како каже чобанче Иванче,
0145 „Како каже четири ускока,
0146 „Свијех ћу ви по имену казат’:
0147 „Што је јунак лица ђевојачка,
0148 „Оно јесте Дмитар од Удбра;
0149 „Што је јунак смеђе наустице,
0150 „Оно јесте Карапанџа Марко;
0151 „А који ви црне брке веже,
0152 „Оно јесте Мандушићу Вуче;
0153 „А који ли с’једу браду креше,
0154 „Оно јесте Шандићу Јоване,
0155 „Он ме јесте један пут гонио
0156 „Преко Плавше високе планине,
0157 „Тек ми бјеше врло зобан куле,
0158 „А још таде хоћах погинути;
0159 „Већ чусте ли, сва моја дружино!
0160 „Ход’те, браћо, да се поврнемо,
0161 „Док смо ’вако здраво и весело;
0162 „Јел хоћемо изгинути лудо.”
0163 Рече таде Фрчић Ибрахиме:
0164 „Јадан Тале, залуду те вале!
0165 „Тебе вале, да си добар јунак,
0166 „Ти си зао, да горега нема!
0167 „Нит’ си јунак, нит’ си од јунака;
0168 „Подај барјак, ко је за барјака,
0169 „Ти се врни Јајцу бијеломе,
0170 „Те ти чувај Јајачка говеда;
0171 „А тако ми Бога јединога!
0172 „Ја се тако повратити не ћу,
0173 „Док не ћерам по гори душмане,
0174 „И не носим од душмана главе
0175 „У терћији добра коња мога.”
0176 Рече таде четеџија Тале:
0177 „На ти барјак, Фрчић Ибрахиме,
0178 „На ти барјак, ти си за барјака,
0179 „Ти си јунак, ти си од јунака,
0180 „Те ти иди, те ћерај душмане;
0181 „Ал’ тако ми Бога великога!
0182 „Кад ћеш виђет’ Шандића Јована
0183 „Каквога је намрчена брка,
0184 „Бијежаћеш, но побјећи не ћеш,
0185 „Молићеш се, помоћи ти не ће.
0186 „Бранићеш се, одбранит’ се не мо’ш.”
0187 Па се врну четеџија Тале,
0188 И за њиме ага Јазап-ага,
0189 С њима оде стотина Турака,
0190 Прав’ одоше Јајцу бијеломе;
0191 Ал’ не хоће Фрчић Ибрахиме,
0192 Већ он узе зелена барјака,
0193 Па се крену горе уз планину,
0194 И за њиме Шадић Хусеине,
0195 С њима оде три стотин’ Турака.
0196 Каде бише у гору зелену,
0197 Тад’ хајдуци у поље широко,
0198 Из горе их угледаше Турци,
0199 Међу собом жубор учинише,
0200 Како ће их најлакше уд’рити.
0201 То зачуо Дмитар од Удбара,
0202 Те дружини ријеч говорио:
0203 „Чујете ли, дружинице моја!
0204 „Нешто жубор у гори зеленој,
0205 „Турци ће нам у поћеру поћи,
0206 „Те можемо изгинути лудо,
0207 „Но ме, дружбо, мало почекајте,
0208 „Да се врнем у гору зелену,
0209 „Да ја видим, шта има у гори.”
0210 Па се Дмитар у гору поврну,
0211 Ал’ у гори огрезну у Турке.
0212 Кад се Дмитар обрете у Турке,
0213 Он одапе тридесет стријела,
0214 Те тридесет обори Турака,
0215 И упали двадесет пушака,
0216 Те обали двадесет Турака,
0217 Па довати зелена гадара,
0218 Те разгони по горици Турке;
0219 Остадоше Турски коњи пусти,
0220 А Турски су коњи врло зобни,
0221 Дмитров коњиц врло омршао,
0222 Дмитар бјеше момче аџамија,
0223 На Турске се коње преварио,
0224 Од свога се коња одвојио,
0225 Турскијех се коња доватио;
0226 Враг донесе сеиз-циганина,
0227 Иза кладе упали шешаном,
0228 Па подвикну из грла проклета:
0229 „Ђе сте, Турци? Ниђе вас не било!
0230 „Да бијемо рањена хајдука.”
0231 Тад’ из горе навалише Турци
0232 И на Дмитра пушке оборише,
0233 Све у Дмитра зрна уставише,
0234 Док су Дмитра били оборили,
0235 Те му русу осјекоше главу,
0236 Па се на њу Турци зачудише,
0237 Колика је глава од хајдука.
0238 Ал’ говори Шандићу Јоване:
0239 „О дружино, браћо моја драга!
0240 „Нешто буна у гори зеленој,
0241 „А отиде Дмитар од Удбара,
0242 „У Турке ће Дмитар угазити,
0243 „По гори ће разагнати Турке,
0244 „Остануће Турски коњи пусти,
0245 „А Турски су коњи узобљени,
0246 „Дмитар јесте момче аџамија,
0247 „На Турске ће с’ коње преварити,
0248 „Од свог ће се коња одвојити,
0249 „С Турскијех ће коња погинути;
0250 „Но хајдете, да се поврнемо.”
0251 Те се они натраг поврнуше.
0252 Кад у гори уишли у Турке,
0253 Сваки тегле по тридест стријела,
0254 Сваки пале по двадест пушака,
0255 Млоге Турке оборили били,
0256 Па тргоше зелене гадаре
0257 Савијати по горици Турке.
0258 Погубише три стотин’ Турака,
0259 Жива ока утекнуло није,
0260 Тек утече Фрчић Ибрахиме
0261 На крилату коњу Дмитровоме,
0262 И Дмитрову однесао главу.
0263 Ћера њега Шандићу Јоване
0264 Кроз Везенту високу планину,
0265 Ћера њега пуна два сахата,
0266 Ал’ га нигђе сустигнут’ не може,
0267 Па крилату Јован говорио:
0268 „Стан’, крилате, изјели те вуци!
0269 „Не носи ми Дмитрова крвника.”
0270 Таде коњиц усред поља стаде,
0271 Јел познаде друга Дмитровога.
0272 Ту допаде Шандићу Јоване,
0273 Те удари Фрчић-Ибрахима,
0274 Удари га зеленим гадарем,
0275 Удари га по десном рамену,
0276 Десну му је осјекао руку,
0277 Клону рука низ чошну доламу;
0278 Други пут га удари гадарем,
0279 Удари га преко половине,
0280 Два му вита ребра пресјекао,
0281 Виде му се џигерице црне,
0282 Виде му се и црне и б’јеле;
0283 Трећи пут га удари гадарем,
0284 По лицу га био ударио,
0285 Одс’јече му лице до вилице,
0286 Виде му се зуби до ресице,
0287 Па га онда са крилата баци:
0288 „Иди саде, Фрчић Ибрахиме,
0289 „Право иди Јајцу бијеломе,
0290 „Те се вали четеџији Талу,
0291 „Како ћераш по гори душмане,
0292 „Како носиш од душмана главе.”
0293 Онда узе и коња и главу,
0294 Те се Јован натраг поврнуо,
0295 Па су Дмитра саранили л’јепо,
0296 Па одоше здраво уз планину.