Četiri uskoka

0001 Još zorica ne zabijelila,
0002 Ni danica lica pomolila,
0003 A od dana ni pomena nema,
0004 No prođoše četiri uskoka
0005 Pored Jajca grada bijeloga,
0006 Svaki vodi po dva dobra konja,
0007 Sve jednake konje dorataste,
0008 Dorataste i putonogaste
0009 Sve jedino u noge lijeve;
0010 Svaki nosi po tridest strijela,
0011 Svaki nosi po dvadest pušaka
0012 Sve na jedan arzlak izgonjene,
0013 A na jedan čakmak dogonjene,
0014 Sve na jednu burmu zavijene;
0015 Svaki nosi zelene gadare
0016 Pod kolane s obadvije strane;
0017 O pojasu sablje Alamanke,
0018 A na njima od čelika balče;
0019 Na glave im kape od tri vuka,
0020 Na leđima kože od međeda,
0021 Na ramena bijeli štitovi;
0022 Primiše se gore uz Vezentu,
0023 Uz Vezentu visoku planinu.
0024 Od Jajca ih niko ne viđeo,
0025 No ih viđe čobanče Ivanče
0026 Iz Vezente visoke planine
0027 Od ovaca age Jovan-age,
0028 Te sestrimi goru i planinu:
0029 „Bogom sestro, goro i planino!
0030 „Čuvaj mene ovce i čobane,
0031 „Dok otidem Jajcu bijelome,
0032 „Dok otidem, i opet se vrnem.”
0033 Pa se baci dolje niz Vezentu,
0034 Ode pravo Jajcu bijelome.
0035 Taman jarko ogrijalo sunce,
0036 Ivan dođe Jajcu na kapiju,
0037 Al’ eto ti Jajcu na kapiji
0038 Sjedi onđe tri alaj’ Turaka:
0039 Jedan alaj hodže i hadžije,
0040 Drugi alaj od Bosne spahije,
0041 Treći alaj od grada leveri;
0042 Što je alaj od grada leveri,
0043 Među njima aga Jazap-aga,
0044 A do njega četedžija Tale,
0045 A do Tala Frčić Ibrahime,
0046 A do njega Šadić Huseine.
0047 Kad viđeše čobanče Ivanče,
0048 Govori mu aga Jazap-aga:
0049 „O moj sine, čobanče Ivanče!
0050 „Što si mi se, sine, umorio?
0051 „Jesu l’ zdravo ovce i čobani?
0052 „Jal’ da nisi dušmane gledao?
0053 „Da ćeramo, da ne ostavimo.”
0054 Veli njemu čobanče Ivanče:
0055 „Oj Boga mi, ago Jazap-ago!
0056 „Zdravo su ti ovce i čobani,
0057 „No ja jesam dušmane gledao:
0058 „Jošte zora ne zabijelila,
0059 „Ni danica lica pomolila,
0060 „A od dana ni pomena nema,
0061 „No prođoše četiri uskoka
0062 „Pokraj Jajca poljem Jajačkijem,
0063 „Svaki vodi po dva dobra konja,
0064 „Sve jednake konje dorataste,
0065 „Dorataste i putonogaste
0066 „Sve jedino u noge lijeve;
0067 „Svaki nosi po tridest strijela,
0068 „Svaki nosi po dvadest pušaka
0069 „Sve na jedan arzlak izgonjene,
0070 „Sve na jedan čakmak dogonjene,
0071 „Sve na jednu burmu zavijene;
0072 „Svaki nosi zelene gadare
0073 „Pod kolane s obadvije strane;
0074 „O pojasu sablje Alamanke,
0075 „A na njima od čelika balče;
0076 „Na glave im kape od tri vuka,
0077 „Na leđima kože od međeda,
0078 „Na ramena bijeli štitovi;
0079 „Primiše se gore uz Vezentu,
0080 „Uz Vezentu visoku planinu;
0081 „Od Jajca ih niko ne viđaše,
0082 „Ja ih viđah, te ih vama kažem.”
0083 To kad začu aga Jazap-aga,
0084 On podviknu četedžiju Tala:
0085 „Razvij barjak, četedžija Tale,
0086 „Pa ga pobij Jajcu na kapiju,
0087 „Nek se beru pod barjaka Turci,
0088 „Da ćeramo po gori dušmane,
0089 „Da ćeramo, da ne ostavimo.”
0090 Razvi barjak četedžija Tale,
0091 Pobode ga Jajcu na kapiju,
0092 Stade brati pod barjaka Turke.
0093 Kad je doba oko ručka bilo,
0094 Skupilo se četiri stotine,
0095 Pa krenuše četu uz planinu:
0096 Ponajprvi aga Jazap-aga,
0097 I za njime četedžija Tale,
0098 A za Talom Frčić Ibrahime,
0099 A za njime Šadić Huseine,
0100 A za njima svi ostali Turci;
0101 Pred njima je čobanče Ivanče.
0102 Izljegoše na planinu Turci,
0103 Bješe tadepodne zaučilo,
0104 Ćahu Turci avdes uzimati,
0105 Al’ ne ima nigđe vode ladne:
0106 Ivan znade jednu vodu ladnu,
0107 Vodi Turke, da im vodu kaže.
0108 Kad na vodu naiđoše Turci,
0109 Al’ hajduci k vodi dolazili,
0110 I kod vode konje potkivali,
0111 Ostala im sa konja eskija;
0112 Povija se po kulašu Tale,
0113 Te iz kala ploču izvadio,
0114 Pa se na nju Tale začudio,
0115 A družini ploču pokazuje:
0116 „Vidite li, družinice moja!
0117 „Hajduci su k vodi dolazili,
0118 „I kod vode konje potkivali,
0119 „Ostala im sa konja eskija,
0120 „No koliko u njoj malo gvožđa,
0121 „Mom bi kulu sve četiri bile
0122 „I dvadeset i četiri klinca!”
0123 Od čuda su ploču izmjerili,
0124 Sama ploča šest litara dođe.
0125 Tad’ govori aga Jazap-aga:
0126 „A moj sine, čobanče Ivanče!
0127 „Ti da vidiš četiri uskoka,
0128 „A bi li ih junak poznavao?”
0129 Progovara čobanče Ivanče:
0130 „Oj Boga mi, ago Jazap-ago!
0131 „Da im junak mrtve vidim glave,
0132 „Mrtve bi im glave poznavao,
0133 „A kamo li da ih vidim žive!
0134 „Jedan junak lica đevojačka,
0135 „Ne imaše brade ni brkova,
0136 „Već mu perčin pokriva ramena;
0137 „Drugi junak smeđe naustice,
0138 „Treći junak crne brke veže,
0139 „A četvrti s’jedu bradu kreše.”
0140 Kad to začu četedžija Tale,
0141 On družini bio govorio:
0142 „Čuste l’, Turci, sva moja družino!
0143 „Vjera moja i tako mi Boga!
0144 „Kako kaže čobanče Ivanče,
0145 „Kako kaže četiri uskoka,
0146 „Svijeh ću vi po imenu kazat’:
0147 „Što je junak lica đevojačka,
0148 „Ono jeste Dmitar od Udbra;
0149 „Što je junak smeđe naustice,
0150 „Ono jeste Karapandža Marko;
0151 „A koji vi crne brke veže,
0152 „Ono jeste Mandušiću Vuče;
0153 „A koji li s’jedu bradu kreše,
0154 „Ono jeste Šandiću Jovane,
0155 „On me jeste jedan put gonio
0156 „Preko Plavše visoke planine,
0157 „Tek mi bješe vrlo zoban kule,
0158 „A još tade hoćah poginuti;
0159 „Već čuste li, sva moja družino!
0160 „Hod’te, braćo, da se povrnemo,
0161 „Dok smo ’vako zdravo i veselo;
0162 „Jel hoćemo izginuti ludo.”
0163 Reče tade Frčić Ibrahime:
0164 „Jadan Tale, zaludu te vale!
0165 „Tebe vale, da si dobar junak,
0166 „Ti si zao, da gorega nema!
0167 „Nit’ si junak, nit’ si od junaka;
0168 „Podaj barjak, ko je za barjaka,
0169 „Ti se vrni Jajcu bijelome,
0170 „Te ti čuvaj Jajačka goveda;
0171 „A tako mi Boga jedinoga!
0172 „Ja se tako povratiti ne ću,
0173 „Dok ne ćeram po gori dušmane,
0174 „I ne nosim od dušmana glave
0175 „U terćiji dobra konja moga.”
0176 Reče tade četedžija Tale:
0177 „Na ti barjak, Frčić Ibrahime,
0178 „Na ti barjak, ti si za barjaka,
0179 „Ti si junak, ti si od junaka,
0180 „Te ti idi, te ćeraj dušmane;
0181 „Al’ tako mi Boga velikoga!
0182 „Kad ćeš viđet’ Šandića Jovana
0183 „Kakvoga je namrčena brka,
0184 „Biježaćeš, no pobjeći ne ćeš,
0185 „Molićeš se, pomoći ti ne će.
0186 „Branićeš se, odbranit’ se ne mo’š.”
0187 Pa se vrnu četedžija Tale,
0188 I za njime aga Jazap-aga,
0189 S njima ode stotina Turaka,
0190 Prav’ odoše Jajcu bijelome;
0191 Al’ ne hoće Frčić Ibrahime,
0192 Već on uze zelena barjaka,
0193 Pa se krenu gore uz planinu,
0194 I za njime Šadić Huseine,
0195 S njima ode tri stotin’ Turaka.
0196 Kade biše u goru zelenu,
0197 Tad’ hajduci u polje široko,
0198 Iz gore ih ugledaše Turci,
0199 Među sobom žubor učiniše,
0200 Kako će ih najlakše ud’riti.
0201 To začuo Dmitar od Udbara,
0202 Te družini riječ govorio:
0203 „Čujete li, družinice moja!
0204 „Nešto žubor u gori zelenoj,
0205 „Turci će nam u poćeru poći,
0206 „Te možemo izginuti ludo,
0207 „No me, družbo, malo počekajte,
0208 „Da se vrnem u goru zelenu,
0209 „Da ja vidim, šta ima u gori.”
0210 Pa se Dmitar u goru povrnu,
0211 Al’ u gori ogreznu u Turke.
0212 Kad se Dmitar obrete u Turke,
0213 On odape trideset strijela,
0214 Te trideset obori Turaka,
0215 I upali dvadeset pušaka,
0216 Te obali dvadeset Turaka,
0217 Pa dovati zelena gadara,
0218 Te razgoni po gorici Turke;
0219 Ostadoše Turski konji pusti,
0220 A Turski su konji vrlo zobni,
0221 Dmitrov konjic vrlo omršao,
0222 Dmitar bješe momče adžamija,
0223 Na Turske se konje prevario,
0224 Od svoga se konja odvojio,
0225 Turskijeh se konja dovatio;
0226 Vrag donese seiz-ciganina,
0227 Iza klade upali šešanom,
0228 Pa podviknu iz grla prokleta:
0229 „Đe ste, Turci? Niđe vas ne bilo!
0230 „Da bijemo ranjena hajduka.”
0231 Tad’ iz gore navališe Turci
0232 I na Dmitra puške oboriše,
0233 Sve u Dmitra zrna ustaviše,
0234 Dok su Dmitra bili oborili,
0235 Te mu rusu osjekoše glavu,
0236 Pa se na nju Turci začudiše,
0237 Kolika je glava od hajduka.
0238 Al’ govori Šandiću Jovane:
0239 „O družino, braćo moja draga!
0240 „Nešto buna u gori zelenoj,
0241 „A otide Dmitar od Udbara,
0242 „U Turke će Dmitar ugaziti,
0243 „Po gori će razagnati Turke,
0244 „Ostanuće Turski konji pusti,
0245 „A Turski su konji uzobljeni,
0246 „Dmitar jeste momče adžamija,
0247 „Na Turske će s’ konje prevariti,
0248 „Od svog će se konja odvojiti,
0249 „S Turskijeh će konja poginuti;
0250 „No hajdete, da se povrnemo.”
0251 Te se oni natrag povrnuše.
0252 Kad u gori uišli u Turke,
0253 Svaki tegle po tridest strijela,
0254 Svaki pale po dvadest pušaka,
0255 Mloge Turke oborili bili,
0256 Pa trgoše zelene gadare
0257 Savijati po gorici Turke.
0258 Pogubiše tri stotin’ Turaka,
0259 Živa oka uteknulo nije,
0260 Tek uteče Frčić Ibrahime
0261 Na krilatu konju Dmitrovome,
0262 I Dmitrovu odnesao glavu.
0263 Ćera njega Šandiću Jovane
0264 Kroz Vezentu visoku planinu,
0265 Ćera njega puna dva sahata,
0266 Al’ ga nigđe sustignut’ ne može,
0267 Pa krilatu Jovan govorio:
0268 „Stan’, krilate, izjeli te vuci!
0269 „Ne nosi mi Dmitrova krvnika.”
0270 Tade konjic usred polja stade,
0271 Jel poznade druga Dmitrovoga.
0272 Tu dopade Šandiću Jovane,
0273 Te udari Frčić-Ibrahima,
0274 Udari ga zelenim gadarem,
0275 Udari ga po desnom ramenu,
0276 Desnu mu je osjekao ruku,
0277 Klonu ruka niz čošnu dolamu;
0278 Drugi put ga udari gadarem,
0279 Udari ga preko polovine,
0280 Dva mu vita rebra presjekao,
0281 Vide mu se džigerice crne,
0282 Vide mu se i crne i b’jele;
0283 Treći put ga udari gadarem,
0284 Po licu ga bio udario,
0285 Ods’ječe mu lice do vilice,
0286 Vide mu se zubi do resice,
0287 Pa ga onda sa krilata baci:
0288 „Idi sade, Frčić Ibrahime,
0289 „Pravo idi Jajcu bijelome,
0290 „Te se vali četedžiji Talu,
0291 „Kako ćeraš po gori dušmane,
0292 „Kako nosiš od dušmana glave.”
0293 Onda uze i konja i glavu,
0294 Te se Jovan natrag povrnuo,
0295 Pa su Dmitra saranili l’jepo,
0296 Pa odoše zdravo uz planinu.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 238-245.