Честољупцу

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Честољупцу
Писац: Јован Стерија Поповић


Sterija.jpg


        Честољупцу

Зашт' твоје лице, пријатељу, вене,
Подобно красу ружице румене,
   Кад после мраза снужден ћути врт?

Остави жеље хранит' бригородне,
Остави мисли и многе и шкодне,
   Мукла ти седи за леђима смрт.

Зар испод митре задовољство цвета
Ах, задовољство по колиби шета,
   Где постан обед весели је пир.

Златно подглавље сан не носи блажен,
Никакве цене нема дом украшен,
   Кад срце гризе чама и немир.

Или на дванај'ст возио се вила,
Ил' рода простог колеса ти била,
   Плодан тегобом не мења се пут;

Свилене узде, позлаћене жвале
Радости носе и кратке и мале,
   Кад ноге тишти бол и недуг љут.

Прођи се грамзит' за сујетном славом,
Незгоде лежу и са царском главом,
   Свако достој'нство има црва свог;

Нек те измирна узастопце прати,
Неће ти тело задах лепши, дати,
   Кад одеш у гроб ништан и убог.

Кам' она свите Путникове цена?
Твога Јустина лепота чувена?
   Протече кратка слава и украс.

И наше, друже, нек су веће блести
Неће нам име потомству одвести
   Ако врлином нисмо стекли глас.



Напомене[уреди]

  • Ова песма је објављена: Седмица 1852 бр. 21 - Даворје, Нови Сад, 1854 стр.37. - Даворје I, Народна библиотека браће Јовановића св. 1, Панчево, 1881 стр.49. - Даворје, СКЗ, књига 3, Београд, 1892 стр.29.

Извори[уреди]

  • Јован Стерија Поповић: Целокупна дела, књига 4, страна 38-39, Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.