Чела
Гле како је ситна, мала,
Тек је чујеш кад полети,
Мала чела, ал' је зато
Величанствен рад јој свети.
Хајд', завири скромну кућу
Гдје челица вр'једна живи,
Хајд' погледај, па се чуди
И великом дјелу диви!
У кошнице радне челе
Нико благо метн'о није.
Сама чела својим трудом,
Слатким медом напуни је!
Никад није чела марна
"Дај ми!" као просјак рекла,
Рано ранећ', касно каснећ'
Сама себи благо стекла.
Па хајд', браћо, к'о челица
Да смо ув'јек духа чилог,
Да збирамо слатке плоде
У кошницу рода милог.