Чачански епитафи:Трнава

Чачански епитафи:Трнава преписани су са надгробних споменика у чачанском селу Трнава. Представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности.

Овдје су тјелесни остаци

Богом украшене дјевице

ЂУРЂИЈЕ

кћи Младена Вујовића.

Учила је I разред

школе девојачке

па је грудна земља покри

24. јула

у лепоме цвету

од 12 година

1872. г.

(...)

Овде почива раб Божи

МИЛАН

син поч(ившег)

Вуксана Шошића Трнавца.

Поживи 19.г.

Умре 29 новембра 1856. г.

и оста му девојка

под прстеном његовим.

Овај биљег ударио му

брат његов Лазо.

(...)

Пред овим спомеником

почивају кости

ВАСИЛИЈА ВУЈОВИЋА

из Трнаве

бившег председника Трнавске

и тутор цркве

у којој су га зликовци поткрали.

Не мислише што је греота

200 дуката му однеше

те је милостињом

новац од људи покупијо

и манастиру изложијо 1868. год.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подигоше му

син Александар

и унуци Павле и Максим Вујовић.

Овде пред овим спомеником

тихо почива

блажено упокојени раб Божи

ЈОВАН ПОПОВИЋ

син Љубомира и Ане

уважени и одлични житељ

овога села Трнаве

храбар војник

и ађутант прве класе Народне војске

у свима ратовима

који је на велику тугу и жалост

своје старе мајке, своје жене

и своје троје нејаке дечице

борећи се са својом тешком

и неизлечивом болешћу

испустио своју добру душу

2ог марта 1888. године

у најлепшем цвету своје младости

у 34ој години живота

свог као цвет ружа кад увене.

Вјечна је ему памјат

и Бог да му душу прости.

Тек му радња у напредак пође

конац смрти и судбина дође

тек његово тјело сложи (...)

(...)

Приђи ближе мили читатељу

те прочитај ово надгробно слово

а жалосно говори ми оно

кога ова ладна плоча крије

тога данас међу живим није.

Овде почива раб божи

ЈЕВРЕМ ТОДОСИЈЕВИЋ

бивши председник општине трнавске

без промене 12 г.

и био је стараоц овдашње цркве,

а у исто време бив. Поратник

и главни домаћин и поживи 60 година,

а умрије 27. фебруара 1889. год.

Бог да му душу прости.

Овај му споменик подигоше синови

Тодосије, Аврам, Мијаило, Драгић

1908.

Браћа Тодосијевић.

(...)

МЛАДЕНА ВУЈОВИЋА

уваженог и првог домаћина овог села,

дугогодишњег председника

општине Трнавске,

народног посланика и изасланика српског

пред књаза Милана,

члана Српског друштва црвеног крста,

од кога је у српско-турском рату

одликован друштвеном дипломом

за ревносну помоћ браћи рањеницима.

Поживео часно и поштено 57 година,

а умро 25. јануара 1891.

Овај му споменик подигоше његови

ожалошћени синови Маријан и Радисав,

ученици гимназије

и кћери Разуменка, Кристина и Макрена.

Грозна смрти та брзо ли лећеш

нигде стати одморит се нећеш.

Мили роде стани мало овде

и прочитај споменик овај

под којим почива

блаженоупокојеног дична Срба

РАНКА ТОДОСИЈЕВИЋА^[a]

бившег главног домаћина

и председника суда општине

Трнавске и Заблаћске,

који чесно и богато поживи 55. г.

а престави се у вечност

2 марта 1894. г.

Бог да му душу прости.

О сродници српски читатељи,

не пролазите гроба мога,

но спомените брата свога

и видите кога ова ладна земља скрива,

упокојеног раба Божијег

РИСТА РУЖИЧИЋА

уваженог грађанина

и житеља овог села Трнаве

а бившег председника

општине Атеничке

који од својег рођења

чесно домађински поживи 60 год.

а престави се у вечност

21 априла 1894. г.

Богда му душу прости.

О љубљени српски роде

умољено стани мало овде

да разумеш кога овде ладна земља

скрива дична Срба

ПЕТРОНИЈА ТОДОСИЈЕВИЋА

поштованог грађанина

и бившег кмета трнавског

часно и домаћински поживи 85 год.

а престави се у вечност

9 јануара 1896 год.

Богда мудушу прости.

Пред овим ладним спомеником

земља сахрањује тјело

дична Срба упокојеног

ВЛАЈКА ТОДОСИЈЕВИЋА

уваженог житеља села Трнаве

бивши председник општине Трнавске

више година био је стараоц

овдашње цркве без промене 12 година

који је непорочно послове њене обављао.

За оваке врлине

Влајко је стекао велико поштовање

међу својим друговима и познаницима.

Поживио је часно домаћински 53 године.

Преставио се у вечност 13. јула 1903.

Бог да му душу прости.

Спомен овај подигоше му

благодарни синови Милан и Иван.

Приђи ближе ој Србине брате

никад нисам ја мрзио на те.

Прочитај ми то надгробно слово

и види кога ова ладна плоча скрива

дична Срба

ВИТОМИРА РУЖИЧИЋА

житеља села Трнаве

бившег кмета тога села

који је у доброј чести и поштовању

међу својим суграђанима.

Поживе 44 година

а на велику тугу и жалост

своје фамилије 15 маја 1904 г.

Богда му душу прости.

Пред овим спомеником

лежи тело дичног Србина

АРСЕНИЈА СИМОВИЋА

бившег кмета села Трнаве.

Ратовао је српски и турски рат

1876. и 78. г.

Поживијо 80 г.

Умро 6 марта 1907. године.

Бог да му душу прости.

(...)

Пред овим спомеником у гробу

почивају кости дичног Срба

ЉУБОМИРА РУЖИЧИЋА

бившег кмета села Трнаве

и наредника у српско-турском рату 1876. г.

Одликован са дипломом и медаљом

од стране владаоца.

Поживио 70. г. умро 1909.

(...)

(...)

СВЕТОЗАР В. ВУЈОВИЋ

из Трнаве

који часно и поштено поживи 34. г.

Умро је 4-ог јула 1910. г.

и бив. каплар сталног кадра

и часник општински.

Умро је од капље на пречац.

Богда мудушу опрости.

(...)

Овај споменик

показује име

храброг ратоборца

КОСТУ ТАНОВИЋА

из Трнаве

бив. редов I чете

I бат. 10 пука 3 позива

и поживи 45 год.

Учествовао је у рату

1912 и 1913 до 1914 год.

Погинуо на положају

на Мендолу код Смедерева

25 новембра 1914.

Бог да му душу прости.

Овај споменик

подигоше му синови

Мијодраг и Велимир

Тановић.

Овде почива тело

дичног Србина покојног

САВЕ РУЖИЧИЋА

бившег кмета села Трнаве

који поживи 52 год.

а учествовао у рату

1886. и 1912. до 1915. г.

Престави се 1. априла 1915.

(...)

Овај споменик

показује име

храброг ратоборца

ЖИВКО МАРИНКОВИЋ

из Трнаве

бив. обавезника I чете,

I батаљона 10 пука

који у 39 г. свог живота

јуначки борећи се у рату

против Турака и Бугара

и Аустријанаца

од 1912. до 1915.

Ту рани се 1 новембра.

Умре од тешке ране

3. новембра 1915 год.

у Младеновцу

и ту је сахрањен.

Бог да му душу прости.

(...)

Овде почива тело

ЖИВКО СИМОВИЋ

из Трнаве

рођен 2. новембра 1881. г.

Умро 24 децембра 1919. год.

који учествова у све ратове

од 1912-1918.

Бог да му душу прости.

(...)

Напомене

1. У српско-турском рату био „каваљерист народне војске који се храбро борио за славу и отечество србско под владом краља Милана Обреновића”.

Извор

• Станић Радомир, „Знаменита Трнава”, Завичајно друштво Трнава (код Чачка), Београд, 2003.