Čačanski epitafi:Trnava

Čačanski epitafi:Trnava prepisani su sa nadgrobnih spomenika u čačanskom selu Trnava. Predstavljaju dragocena mikro-istorijska svedočanstva koja svedoče o žiteljima ovog sela tokom 19. i prve polovine 20. veka, osvetljavajući brojne društvene i životne okolnosti.

Ovdje su tjelesni ostaci

Bogom ukrašene djevice

ĐURĐIJE

kći Mladena Vujovića.

Učila je I razred

škole devojačke

pa je grudna zemlja pokri

24. jula

u lepome cvetu

od 12 godina

1872. g.

(...)

Ovde počiva rab Boži

MILAN

sin poč(ivšeg)

Vuksana Šošića Trnavca.

Poživi 19.g.

Umre 29 novembra 1856. g.

i osta mu devojka

pod prstenom njegovim.

Ovaj biljeg udario mu

brat njegov Lazo.

(...)

Pred ovim spomenikom

počivaju kosti

VASILIJA VUJOVIĆA

iz Trnave

bivšeg predsednika Trnavske

i tutor crkve

u kojoj su ga zlikovci potkrali.

Ne misliše što je greota

200 dukata mu odneše

te je milostinjom

novac od ljudi pokupijo

i manastiru izložijo 1868. god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podigoše mu

sin Aleksandar

i unuci Pavle i Maksim Vujović.

Ovde pred ovim spomenikom

tiho počiva

blaženo upokojeni rab Boži

JOVAN POPOVIĆ

sin Ljubomira i Ane

uvaženi i odlični žitelj

ovoga sela Trnave

hrabar vojnik

i ađutant prve klase Narodne vojske

u svima ratovima

koji je na veliku tugu i žalost

svoje stare majke, svoje žene

i svoje troje nejake dečice

boreći se sa svojom teškom

i neizlečivom bolešću

ispustio svoju dobru dušu

2og marta 1888. godine

u najlepšem cvetu svoje mladosti

u 34oj godini života

svog kao cvet ruža kad uvene.

Vječna je emu pamjat

i Bog da mu dušu prosti.

Tek mu radnja u napredak pođe

konac smrti i sudbina dođe

tek njegovo tjelo složi (...)

(...)

Priđi bliže mili čitatelju

te pročitaj ovo nadgrobno slovo

a žalosno govori mi ono

koga ova ladna ploča krije

toga danas među živim nije.

Ovde počiva rab boži

JEVREM TODOSIJEVIĆ

bivši predsednik opštine trnavske

bez promene 12 g.

i bio je staraoc ovdašnje crkve,

a u isto vreme biv. Poratnik

i glavni domaćin i poživi 60 godina,

a umrije 27. februara 1889. god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu spomenik podigoše sinovi

Todosije, Avram, Mijailo, Dragić

1908.

Braća Todosijević.

(...)

MLADENA VUJOVIĆA

uvaženog i prvog domaćina ovog sela,

dugogodišnjeg predsednika

opštine Trnavske,

narodnog poslanika i izaslanika srpskog

pred knjaza Milana,

člana Srpskog društva crvenog krsta,

od koga je u srpsko-turskom ratu

odlikovan društvenom diplomom

za revnosnu pomoć braći ranjenicima.

Poživeo časno i pošteno 57 godina,

a umro 25. januara 1891.

Ovaj mu spomenik podigoše njegovi

ožalošćeni sinovi Marijan i Radisav,

učenici gimnazije

i kćeri Razumenka, Kristina i Makrena.

Grozna smrti ta brzo li lećeš

nigde stati odmorit se nećeš.

Mili rode stani malo ovde

i pročitaj spomenik ovaj

pod kojim počiva

blaženoupokojenog dična Srba

RANKA TODOSIJEVIĆA^[a]

bivšeg glavnog domaćina

i predsednika suda opštine

Trnavske i Zablaćske,

koji česno i bogato poživi 55. g.

a prestavi se u večnost

2 marta 1894. g.

Bog da mu dušu prosti.

O srodnici srpski čitatelji,

ne prolazite groba moga,

no spomenite brata svoga

i vidite koga ova ladna zemlja skriva,

upokojenog raba Božijeg

RISTA RUŽIČIĆA

uvaženog građanina

i žitelja ovog sela Trnave

a bivšeg predsednika

opštine Ateničke

koji od svojeg rođenja

česno domađinski poživi 60 god.

a prestavi se u večnost

21 aprila 1894. g.

Bogda mu dušu prosti.

O ljubljeni srpski rode

umoljeno stani malo ovde

da razumeš koga ovde ladna zemlja

skriva dična Srba

PETRONIJA TODOSIJEVIĆA

poštovanog građanina

i bivšeg kmeta trnavskog

časno i domaćinski poživi 85 god.

a prestavi se u večnost

9 januara 1896 god.

Bogda mudušu prosti.

Pred ovim ladnim spomenikom

zemlja sahranjuje tjelo

dična Srba upokojenog

VLAJKA TODOSIJEVIĆA

uvaženog žitelja sela Trnave

bivši predsednik opštine Trnavske

više godina bio je staraoc

ovdašnje crkve bez promene 12 godina

koji je neporočno poslove njene obavljao.

Za ovake vrline

Vlajko je stekao veliko poštovanje

među svojim drugovima i poznanicima.

Poživio je časno domaćinski 53 godine.

Prestavio se u večnost 13. jula 1903.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen ovaj podigoše mu

blagodarni sinovi Milan i Ivan.

Priđi bliže oj Srbine brate

nikad nisam ja mrzio na te.

Pročitaj mi to nadgrobno slovo

i vidi koga ova ladna ploča skriva

dična Srba

VITOMIRA RUŽIČIĆA

žitelja sela Trnave

bivšeg kmeta toga sela

koji je u dobroj česti i poštovanju

među svojim sugrađanima.

Požive 44 godina

a na veliku tugu i žalost

svoje familije 15 maja 1904 g.

Bogda mu dušu prosti.

Pred ovim spomenikom

leži telo dičnog Srbina

ARSENIJA SIMOVIĆA

bivšeg kmeta sela Trnave.

Ratovao je srpski i turski rat

1876. i 78. g.

Poživijo 80 g.

Umro 6 marta 1907. godine.

Bog da mu dušu prosti.

(...)

Pred ovim spomenikom u grobu

počivaju kosti dičnog Srba

LjUBOMIRA RUŽIČIĆA

bivšeg kmeta sela Trnave

i narednika u srpsko-turskom ratu 1876. g.

Odlikovan sa diplomom i medaljom

od strane vladaoca.

Poživio 70. g. umro 1909.

(...)

(...)

SVETOZAR V. VUJOVIĆ

iz Trnave

koji časno i pošteno poživi 34. g.

Umro je 4-og jula 1910. g.

i biv. kaplar stalnog kadra

i časnik opštinski.

Umro je od kaplje na prečac.

Bogda mudušu oprosti.

(...)

Ovaj spomenik

pokazuje ime

hrabrog ratoborca

KOSTU TANOVIĆA

iz Trnave

biv. redov I čete

I bat. 10 puka 3 poziva

i poživi 45 god.

Učestvovao je u ratu

1912 i 1913 do 1914 god.

Poginuo na položaju

na Mendolu kod Smedereva

25 novembra 1914.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomenik

podigoše mu sinovi

Mijodrag i Velimir

Tanović.

Ovde počiva telo

dičnog Srbina pokojnog

SAVE RUŽIČIĆA

bivšeg kmeta sela Trnave

koji poživi 52 god.

a učestvovao u ratu

1886. i 1912. do 1915. g.

Prestavi se 1. aprila 1915.

(...)

Ovaj spomenik

pokazuje ime

hrabrog ratoborca

ŽIVKO MARINKOVIĆ

iz Trnave

biv. obaveznika I čete,

I bataljona 10 puka

koji u 39 g. svog života

junački boreći se u ratu

protiv Turaka i Bugara

i Austrijanaca

od 1912. do 1915.

Tu rani se 1 novembra.

Umre od teške rane

3. novembra 1915 god.

u Mladenovcu

i tu je sahranjen.

Bog da mu dušu prosti.

(...)

Ovde počiva telo

ŽIVKO SIMOVIĆ

iz Trnave

rođen 2. novembra 1881. g.

Umro 24 decembra 1919. god.

koji učestvova u sve ratove

od 1912-1918.

Bog da mu dušu prosti.

(...)

Napomene

1. U srpsko-turskom ratu bio „kavaljerist narodne vojske koji se hrabro borio za slavu i otečestvo srbsko pod vladom kralja Milana Obrenovića”.

Izvor

• Stanić Radomir, „Znamenita Trnava”, Zavičajno društvo Trnava (kod Čačka), Beograd, 2003.