Црнојевић Станко

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Црнојевић Станко

0001 Полетио соко тица сива
0002 Од Стамбола града бијелога,
0003 Лети тица земљом и свијетом,
0004 Млоге земље и градове пређе,
0005 Долетио земљи Шумадији,
0006 Шумадију здраво прелетио,
0007 Оде тица на Ерцеговину,
0008 И ту земљу здраво прелетио
0009 Док долеће ломној Црној Гори,
0010 Ни на чију не пануо кулу,
0011 Но на кулу Црнојевић-Ива.
0012 Ту је тица ноћцу преноћила,
0013 А у јутру добро подранила,
0014 Па се диже на лагана крила,
0015 Право лети до Котара града,
0016 Да потражи Црнојевић-Ива,
0017 Јер га пољу на Цетиње нема,
0018 Соко чуо да је у Котору,
0019 А кад тица долеће Котору,
0020 Ту се деси Црнојевић Иво,
0021 Око Ива млади Црногорци,
0022 Кад виђоше тицу Црногорци,
0023 Одиста је убити оћаху.
0024 Кад то виђе Црнојевић Иво,
0025 Овако је ријеч бесједио :
0026 ”Не удрите сивога сокола,
0027 ”То је соко од Станише мога,
0028 ”Станиша га мени оправио. ”
0029 Устраши се соко тица сива,
0030 Па се диже небу у облаке,
0031 Повисоко надману Котора.
0032 Све мислио Црнојевић Иво
0033 Како може домамит’ сокола,
0034 Све мислио на једно смислио.
0035 Скиде Иво диван кабаницу,
0036 Прострије је граду пред Котору.
0037 А кад виђе соко тица сива,
0038 Сави му се граду пред Котору,
0039 И паде му на раме јуначко,
0040 Па му књигу испод крила дава,
0041 А пита га Црнојевић Иво:
0042 ”Мој соколе, гласоношо црни,
0043 ”Ђе си сина оставила мога,
0044 ”Је л’ пред цара изодио Станко
0045 ”Са његови млади Црногорци,
0046 ”Је л’ их царе добро дочекао,
0047 ”А са чим их Турчин даривао,
0048 ”Оће л’ дати земљу Скендерију,
0049 ”Равну Босну, јал’ Ерцеговину,
0050 ”Оће л’ Станка учинити баном.”
0051 А соко му поче бесједити :
0052 ”Ја сам тица од Стамбола града,
0053 ”Станко ме је тебе оправио,
0054 ”Да ти јаде за Станишу кажем :
0055 ”Пред царем ти изађе Станиша,
0056 ”Цар Станиши проговара твоме :
0057 ” ”Потурчи се Црнојевић-Станко,
0058 ” ”Даћу теби земљу Скендерију,
0059 ” ”И сву твоју до мора државу. ”
0060 ”А вели му Црнојевић Станко :
0061 ” ”Нећу ти се, царе, потурчити,
0062 ” ”Нити своју вјеру мијењати,
0063 ” ”Да ми дадеш по Стамбола града. ”
0064 ”Кад ’е чуо царе Отомановићу,
0065 ”Овако је Станку бесједио :
0066 ” ”Ако вјеру мијењати нећеш,
0067 ” ”Ја ћу дати све вас погубити. ”
0068 Станко ти је на јад ударио :
0069 ”Воље живот и пашалук турски,
0070 ”Него сабљу и мрка џелата.
0071 ”Заиста се потурчио Станко,
0072 ”Цар му даде земљу Скендерију,
0073 ”И сву твоју до мора државу. ”
0074 Кад је чуо Црнојевић Иво,
0075 Смрти паде главом пред Котором,
0076 Па проклиње Отмановић цара :
0077 ”Авај царе, рана допануо!
0078 ”Живога те Срби распорили,
0079 ”Москови ти царство разорили,
0080 ”Што си Станка потурчио мога? ”
0081 ”Ти си мога њему даровати
0082 ”Равну Босну ал’ Ерцеговину,
0083 ”Но си посло њега на Цетиње,
0084 ”На столицу оца његовога,
0085 ”У њу знати никад сјест’ не може,
0086 ”Јер је бране љути Црногорци. ”
0087 Кад виђоше млади Црногорци,
0088 Подигоше Црнојевић-Ива,
0089 Па га воде пољу на Цетиње;
0090 То застаде до седам година.
0091 Подиже се Црнојевић Станко,
0092 Силну Станко војску сакупио,
0093 На Багдата Станко ударио,
0094 Док Багдату бедем обломио,
0095 Ту му млога изгинула војска,
0096 Погибе му четерес јунака
0097 Од питоме ломне Црне Горе,
0098 Што су са њим вјеру мијенули.
0099 Разљути се Црнојевић Станко,
0100 Па довати дивит и артију,
0101 Сједе Станко, ситну књигу пише,
0102 Па је шаље цару честитому :
0103 ”Султан-царе, огријало сунце,
0104 ”Знаш ли, царе, није давно било,
0105 ”Кад сам своју вјеру мијенио,
0106 ”Онда си се мени затекао
0107 ”Да ми дадеш земљу Скендерију
0108 ”И сву моју до мора државу.
0109 ”Пошаљи ми азну и џебану
0110 ”Да ударим ломној Црној Гори,
0111 ”До мора је оћу поарати.
0112 ”Ако ли ми то послати нећеш
0113 ”Кунем ти се мојом вјером тврдом,
0114 ”Ја се оћу опет покрстити,
0115 ”И катил се тебе учинити. ”
0116 Кад је царе књигу сагледао,
0117 Шаље њему азну и џебану.
0118 Кад се Станко азне добавио,
0119 Силовиту војску покупио,
0120 Са њом пође ломној Гори Црној.
0121 Абер стиже на поље Цетиње,
0122 Ђе Станиша силну води војску,
0123 Са њом оће на поље Цетиње,
0124 На столицу оца његовога.
0125 Црној Гори лоша срећа била,
0126 Смрт је нашла Црнојевић-Ива,
0127 Тек остало пиле од сокола,
0128 По имену Црнојевић Ђуро.
0129 Када Ђуру таки абер дође,
0130 Сакупио од земље главаре,
0131 Пред свијема ријеч бесједио :
0132 ”Сад што ћемо, моја браћо драга! ”
0133 Све им каже што је и како је,
0134 Ђе је Станко подигао војску,
0135 Са њом мисли на поље Цетиње,
0136 Оће Станко по турском начину
0137 Да иг турчи и мукама мучи.
0138 Црногорци једногласно вичу :
0139 ”Ми смо војска теби, господару,
0140 ”Чувај нама образ и поштење
0141 ”Да те наше не разнесу стреле,
0142 ”И пламени не здробе анџари. ”
0143 Кад је Ђура ријеч саслушао,
0144 Покупио девет иљад’ војске,
0145 Са њом срете свога брата Станка
0146 На границу ломне Горе Црне.
0147 Ту се двије ударише војске,
0148 По равноме пољу Лешкопољу
0149 Убише се бојем жестокијем.
0150 Ту је Ђуру добра срећа била,
0151 Свога брата придобио Станка,
0152 Отео му азну и џебану,
0153 И војске му млого задобио,
0154 И са њима браћу Црногорце,
0155 Што се с Станком потурчили бјегу.
0156 Кад су дошли на поље Цетиње,
0157 Оставише свеца Муамеда,
0158 А вјерују Христа Спаситеља.
0159 Ту иг Ђуро добро даровао,
0160 Свијем даде своју очевину,
0161 Но утече Црнојевић Станко
0162 На Бојану Скадру бијелому,
0163 Тамо своје нагрди презиме :
0164 Прозва себе Бушатлијом Станком.
0165 И сад има паша и везира
0166 Од племена Црнојевић-Станка.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.