Crnojević Stanko
0001 Poletio soko tica siva
0002 Od Stambola grada bijeloga,
0003 Leti tica zemljom i svijetom,
0004 Mloge zemlje i gradove pređe,
0005 Doletio zemlji Šumadiji,
0006 Šumadiju zdravo preletio,
0007 Ode tica na Ercegovinu,
0008 I tu zemlju zdravo preletio
0009 Dok doleće lomnoj Crnoj Gori,
0010 Ni na čiju ne panuo kulu,
0011 No na kulu Crnojević-Iva.
0012 Tu je tica noćcu prenoćila,
0013 A u jutru dobro podranila,
0014 Pa se diže na lagana krila,
0015 Pravo leti do Kotara grada,
0016 Da potraži Crnojević-Iva,
0017 Jer ga polju na Cetinje nema,
0018 Soko čuo da je u Kotoru,
0019 A kad tica doleće Kotoru,
0020 Tu se desi Crnojević Ivo,
0021 Oko Iva mladi Crnogorci,
0022 Kad viđoše ticu Crnogorci,
0023 Odista je ubiti oćahu.
0024 Kad to viđe Crnojević Ivo,
0025 Ovako je riječ besjedio :
0026 ”Ne udrite sivoga sokola,
0027 ”To je soko od Staniše moga,
0028 ”Staniša ga meni opravio. ”
0029 Ustraši se soko tica siva,
0030 Pa se diže nebu u oblake,
0031 Povisoko nadmanu Kotora.
0032 Sve mislio Crnojević Ivo
0033 Kako može domamit’ sokola,
0034 Sve mislio na jedno smislio.
0035 Skide Ivo divan kabanicu,
0036 Prostrije je gradu pred Kotoru.
0037 A kad viđe soko tica siva,
0038 Savi mu se gradu pred Kotoru,
0039 I pade mu na rame junačko,
0040 Pa mu knjigu ispod krila dava,
0041 A pita ga Crnojević Ivo:
0042 ”Moj sokole, glasonošo crni,
0043 ”Đe si sina ostavila moga,
0044 ”Je l’ pred cara izodio Stanko
0045 ”Sa njegovi mladi Crnogorci,
0046 ”Je l’ ih care dobro dočekao,
0047 ”A sa čim ih Turčin darivao,
0048 ”Oće l’ dati zemlju Skenderiju,
0049 ”Ravnu Bosnu, jal’ Ercegovinu,
0050 ”Oće l’ Stanka učiniti banom.”
0051 A soko mu poče besjediti :
0052 ”Ja sam tica od Stambola grada,
0053 ”Stanko me je tebe opravio,
0054 ”Da ti jade za Stanišu kažem :
0055 ”Pred carem ti izađe Staniša,
0056 ”Car Staniši progovara tvome :
0057 ” ”Poturči se Crnojević-Stanko,
0058 ” ”Daću tebi zemlju Skenderiju,
0059 ” ”I svu tvoju do mora državu. ”
0060 ”A veli mu Crnojević Stanko :
0061 ” ”Neću ti se, care, poturčiti,
0062 ” ”Niti svoju vjeru mijenjati,
0063 ” ”Da mi dadeš po Stambola grada. ”
0064 ”Kad ’e čuo care Otomanoviću,
0065 ”Ovako je Stanku besjedio :
0066 ” ”Ako vjeru mijenjati nećeš,
0067 ” ”Ja ću dati sve vas pogubiti. ”
0068 Stanko ti je na jad udario :
0069 ”Volje život i pašaluk turski,
0070 ”Nego sablju i mrka dželata.
0071 ”Zaista se poturčio Stanko,
0072 ”Car mu dade zemlju Skenderiju,
0073 ”I svu tvoju do mora državu. ”
0074 Kad je čuo Crnojević Ivo,
0075 Smrti pade glavom pred Kotorom,
0076 Pa proklinje Otmanović cara :
0077 ”Avaj care, rana dopanuo!
0078 ”Živoga te Srbi rasporili,
0079 ”Moskovi ti carstvo razorili,
0080 ”Što si Stanka poturčio moga? ”
0081 ”Ti si moga njemu darovati
0082 ”Ravnu Bosnu al’ Ercegovinu,
0083 ”No si poslo njega na Cetinje,
0084 ”Na stolicu oca njegovoga,
0085 ”U nju znati nikad sjest’ ne može,
0086 ”Jer je brane ljuti Crnogorci. ”
0087 Kad viđoše mladi Crnogorci,
0088 Podigoše Crnojević-Iva,
0089 Pa ga vode polju na Cetinje;
0090 To zastade do sedam godina.
0091 Podiže se Crnojević Stanko,
0092 Silnu Stanko vojsku sakupio,
0093 Na Bagdata Stanko udario,
0094 Dok Bagdatu bedem oblomio,
0095 Tu mu mloga izginula vojska,
0096 Pogibe mu četeres junaka
0097 Od pitome lomne Crne Gore,
0098 Što su sa njim vjeru mijenuli.
0099 Razljuti se Crnojević Stanko,
0100 Pa dovati divit i artiju,
0101 Sjede Stanko, sitnu knjigu piše,
0102 Pa je šalje caru čestitomu :
0103 ”Sultan-care, ogrijalo sunce,
0104 ”Znaš li, care, nije davno bilo,
0105 ”Kad sam svoju vjeru mijenio,
0106 ”Onda si se meni zatekao
0107 ”Da mi dadeš zemlju Skenderiju
0108 ”I svu moju do mora državu.
0109 ”Pošalji mi aznu i džebanu
0110 ”Da udarim lomnoj Crnoj Gori,
0111 ”Do mora je oću poarati.
0112 ”Ako li mi to poslati nećeš
0113 ”Kunem ti se mojom vjerom tvrdom,
0114 ”Ja se oću opet pokrstiti,
0115 ”I katil se tebe učiniti. ”
0116 Kad je care knjigu sagledao,
0117 Šalje njemu aznu i džebanu.
0118 Kad se Stanko azne dobavio,
0119 Silovitu vojsku pokupio,
0120 Sa njom pođe lomnoj Gori Crnoj.
0121 Aber stiže na polje Cetinje,
0122 Đe Staniša silnu vodi vojsku,
0123 Sa njom oće na polje Cetinje,
0124 Na stolicu oca njegovoga.
0125 Crnoj Gori loša sreća bila,
0126 Smrt je našla Crnojević-Iva,
0127 Tek ostalo pile od sokola,
0128 Po imenu Crnojević Đuro.
0129 Kada Đuru taki aber dođe,
0130 Sakupio od zemlje glavare,
0131 Pred svijema riječ besjedio :
0132 ”Sad što ćemo, moja braćo draga! ”
0133 Sve im kaže što je i kako je,
0134 Đe je Stanko podigao vojsku,
0135 Sa njom misli na polje Cetinje,
0136 Oće Stanko po turskom načinu
0137 Da ig turči i mukama muči.
0138 Crnogorci jednoglasno viču :
0139 ”Mi smo vojska tebi, gospodaru,
0140 ”Čuvaj nama obraz i poštenje
0141 ”Da te naše ne raznesu strele,
0142 ”I plameni ne zdrobe andžari. ”
0143 Kad je Đura riječ saslušao,
0144 Pokupio devet iljad’ vojske,
0145 Sa njom srete svoga brata Stanka
0146 Na granicu lomne Gore Crne.
0147 Tu se dvije udariše vojske,
0148 Po ravnome polju Leškopolju
0149 Ubiše se bojem žestokijem.
0150 Tu je Đuru dobra sreća bila,
0151 Svoga brata pridobio Stanka,
0152 Oteo mu aznu i džebanu,
0153 I vojske mu mlogo zadobio,
0154 I sa njima braću Crnogorce,
0155 Što se s Stankom poturčili bjegu.
0156 Kad su došli na polje Cetinje,
0157 Ostaviše sveca Muameda,
0158 A vjeruju Hrista Spasitelja.
0159 Tu ig Đuro dobro darovao,
0160 Svijem dade svoju očevinu,
0161 No uteče Crnojević Stanko
0162 Na Bojanu Skadru bijelomu,
0163 Tamo svoje nagrdi prezime :
0164 Prozva sebe Bušatlijom Stankom.
0165 I sad ima paša i vezira
0166 Od plemena Crnojević-Stanka.
