Црногорци на Жабљаку

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Бијела је кликовала вила
0002 Од Загарча, високе планине,
0003 Пак кликује крају Пиперскоме,
0004 А на име црногорског књаза,
0005 Ђе се књаже бјеше намјерио,
0006 И овако вила говораше:
0007 "О Даниле, смодржни књаже,
0008 "Карадага цијела витеже,
0009 "Како си се скоро затекао,
0010 "Да ћеш удрит’ Жабљачкоме граду,
0011 "Не могоше чекат’ Црногорци,
0012 "Него удри неколико војске,
0013 "А пред њима два земаљска бана,
0014 "Два рођака, оба Петровића,
0015 "Једно Перо, а друго Ђорђије,
0016 "На Жабљак су турски ударили,
0017 "Кад на Жабљак турски ударише.
0018 "Зашто Турци дивно развиђоше,
0019 "Ђе не има црногорског књаза,
0020 "Љуто су им притужили Турци."
0021 А кад зачу црногорски књаже,
0022 Па на слуге срклет учинио,
0023 Те његове коње опремају,
0024 Пак полеће низ бијелу кулу,
0025 Сабљу паше, а арабу јаше,
0026 А зеленка у поводу води,
0027 А за њиме Црна Гора ходи.
0028 Отолен је књаже полазио,
0029 Колико је похитао књаже,
0030 Каде дође Зети води ладној,
0031 На возара вику учинио,
0032 Превезоше и њега и војску.
0033 Добро ти је похитао књаже,
0034 Доклен књаже на Ријеку дође,
0035 Ту пукоше три топа убојна,
0036 Хабер оде преко Горе Црне,
0037 Ту потрча мало и големо,
0038 Окупља их Петровићу Мирко,
0039 Да хитају Жабљачкоме граду.
0040 Док дођоше граду Жабљачкоме,
0041 Стаде књаже уређиват’ војску.
0042 Док се јадни зачудише Турци,
0043 Притужише њима Црногорци,
0044 И ту Турци познадоше књаза,
0045 И лијека књаже не чињаше,
0046 Него књаже по војсци идаше,
0047 И да би га војник не познао,
0048 Те гледаше, како се бијаху.
0049 Ками томе свакоме јунаку,
0050 Кога књаже нађе без јунаштва,
0051 Тога књаже и кори и кара:
0052 "Немој Србин бити без јунаштва,
0053 "Није лако задобит’ јунаштво."
0054 За три дана и три ноћи тавне
0055 Нити спава ни ноћи ни дањом,
0056 Но све своју нагледаше војску,
0057 А нанажа од боја јунаке:
0058 "Ха јуриш’те, моји соколови,
0059 "Који данас добије јунаштво,
0060 "Од мене ће примати дарове."
0061 Како бјеше уредио војску,
0062 Он саломи Жабљачкога града,
0063 Око њега табор учинише.
0064 Тутањ оде на четири стране,
0065 Оде тутањ Скадру на Бојани.
0066 То зачуо силни Осман паша,
0067 Осјети се скадарски везире,
0068 Ђе удари црногорски кнаже,
0069 Тада Турчин ситне књиге пише,
0070 Једну шиље земљи Малесији,
0071 Другу Спужу, трећу Подгорици,
0072 Ту покупи Турчин свеколико,
0073 Окупио силу и крајину,
0074 Ето ти га граду Жабљачкоме,
0075 Па је с књазом боја учинио.
0076 Ал’ се књаже лако не даваше,
0077 Књаже вуче два топа убојна
0078 Великоме Кршу Филипову,
0079 Те проламја Перкочеве куле,
0080 А разгони арбанашку војску,
0081 А топове турске пограбио,
0082 Те и шњима Турке разгоњаше.
0083 Колико је задобио књаже,
0084 Од Жабљака Турке отиснуо,
0085 Па му војска табор учинила.
0086 Пошто виђе скадарски везире,
0087 Да му ништа наудит’ не може,
0088 Велика је уредба од књаза,
0089 Тадар абер на Бојани спрема,
0090 Да му дођу убојни топови
0091 И кумпаре, што жеже јунаке,
0092 Кад везиру приспјеше топови,
0093 Пак обори шибе и кумпаре
0094 На књажеву војску на Жабљаку,
0095 Ни с тијем му ништа не могаше,
0096 Не страше се млади Црногорци,
0097 Но јурише на пашину војску.
0098 Вала Богу на његову дару!
0099 Да је коме било погледати,
0100 Како грме топи и лубарде,
0101 Изнад војске пролећу кумпаре,
0102 А пушкама ни јесапа нема,
0103 Гађу Турци на књажеву војску.
0104 Црногорци за то не хајаху,
0105 Но кроз војску пролијеће књаже,
0106 Војницима књаже говораше:
0107 "Не бојте се, моји Црногорци,
0108 "Јунаштво је слабо у Турака,
0109 "Но јуриш’те, славу задобијте.
0110 "Да који би натраг побјегнуо,
0111 "Те отиде своме вилајету,
0112 "Он оружје никад носит’ неће,
0113 "Него стидну женску опрегљачу."
0114 А кад чуше млади Црногорци,
0115 Алакнуше, Бога споменуше,
0116 Зашто бјеху радиј погинути
0117 Но с’ од свога застиђети књаза
0118 И код њега славу изгубити.
0119 Тада момци јуриш учинише,
0120 Један другог грдно укорише,
0121 Околише Перкочевић-кулу.
0122 У кули се затворили Турци
0123 Ђегођ бјеше бољи чаркаџија,
0124 Арбанаса љута убојника,
0125 Гађу Турци огњем из пушака,
0126 И тама је кулу притиснула,
0127 Пушке пучу, падају јунаци,
0128 Црногорци страха не имаду,
0129 Но прегињу као мрки вуци,
0130 Пак до зида кули дотрчаше,
0131 Али Турци кроз мазгало гађу,
0132 Црногорци за зид се ватају,
0133 За грлиће турскије пушака,
0134 На двије их поле преламају,
0135 А кад турске пушке изломише,
0136 И танке им куле саломише,
0137 Кроз кућишта те се мијешаше,
0138 Излијећу тада Црногорци,
0139 Ноже ваде, а сијеку главе,
0140 А узимљу свијетло оружје,
0141 Ал’ се бране и Турци јуначки,
0142 Да какво ти ту бјеше јунаштво,
0143 Ту се каде пунит’ пушка нема,
0144 Но се гађу студеним камењем,
0145 Један другог за грло хваташе.
0146 У боју их ноћца застајала,
0147 Те се двије раздвојише војске,
0148 Црногорци около Жабљака,
0149 Турска војска около Цукаља.
0150 Тада књаже међу војску дође,
0151 Па окупи своје Црногорце,
0152 Те их стаде разређиват’ мудро,
0153 Како ће им сјутра ударити
0154 На топове и сву турску војску,
0155 Кад је јутро на уранку било,
0156 Окупио племенске главаре,
0157 Дијели им праха и олова,
0158 Тобчијама зрна и џебану,
0159 Оће снажно удрити на Турке.
0160 Црногорци када разумјеше,
0161 Ту пођоше земаљски главари,
0162 Барјактари развише барјаке,
0163 А за њима млади Црногорци,
0164 Благо томе, кога срце служи,
0165 И ко вјерно двори господара,
0166 Те за њега не жали мријети!
0167 Црногорци брзо похиташе,
0168 Тада књаже међу њи изађе,
0169 Па нанажа своје Црногорце:
0170 "Слушајте ме, моји соколови,
0171 "Спомен’те се старије јунака,
0172 "Какво ли су чинили јунаштво
0173 "И слободу нашу оставили,
0174 "Који никад умријети неће,
0175 "Доклен тече сунца и мјесеца."
0176 Отолен се упутила војска.
0177 Он дозива два земаљска бана,
0178 До два стрица Пера и Ђорђију:
0179 "Ви чувајте табљу и топове,
0180 "Нек топ пуца с града без престанка,
0181 "А ја одо Кршу Филипову,
0182 "Да тобчије уређујем младе."
0183 Мало било, дуго не трајало,
0184 Удрише се двије силне војске
0185 Код Цукаља и около њега,
0186 А топови грме са Жабљака,
0187 Уређује Перо и Ђорђије.
0188 Да је опет коме погледати,
0189 Што се чини с Крша Филипова!
0190 Уређује црногорски књаже,
0191 Ту га турска сила успознала,
0192 Обрнуше убојне топове,
0193 Дуге шибе а кратке лубарде
0194 Гађу књаза огњем без престанка,
0195 Зато књаже ни абера нема,
0196 Но тобчије око себе храбри,
0197 Он их гађе, они њега гађу.
0198 Боже мили, на свему ти вала!
0199 Колика се уфатила тама,
0200 Колика је тама од топова
0201 И великих шибах и лубардах,
0202 Колика ли хука од момака!
0203 Тутањ бјеше, до неба се чује,
0204 Бој трајаше до близу по дана.
0205 Кад виђеше ојађели Турци,
0206 Каква ли је црногорска војска,
0207 И ђе од њи не чине узмака,
0208 Тада Турци плећи обрнуше,
0209 А проза њи млади Црногорци,
0210 Док до воде добјежаше Турци.
0211 Ал’ ту бјеше срећа у Турака,
0212 Неколике затекоше лађе,
0213 Што у лађам’ стати не могаше,
0214 Они други у воду скакаху,
0215 Оне друге, што их похваташе,
0216 Црногорци те их исјекоше,
0217 И књазу се своме повратише,
0218 У томе су боја разметнули.
0219 То се чудо по свијету чуло,
0220 Те зачуо царе у Стамболу,
0221 Николају књигу отправљаше:
0222 "О Никола, од Русије краљу,
0223 "Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио,
0224 "Што учини црногорски књаже?
0225 "Освоји ми Жабљачкога града,
0226 "А строши ми моју Арбанију.
0227 "Поздрави се црногорском књазу,
0228 "Да се прође мојега Жабљака,
0229 "Доста ми је јада починио."
0230 Кад Николај књигу поручио,
0231 Другу пише црногорском књазу:
0232 "На знање ти, црногорски књаже,
0233 "Ево дава из Стамбола на те,
0234 "Узео си Жабљачкога града,
0235 "Но се прођи кавге на крајину,
0236 "И отпусти Жабљачкога града,
0237 "Јер сам амо у мир са султаном,
0238 "Ни јошт није земан ратовати."
0239 Каде књазу књиге долазише,
0240 Књазу мило ово не бијаше,
0241 Ал’ инако бит’ му не могаше,
0242 Тада скупља од земље главаре,
0243 И пред њима књазу проучио:
0244 "Ево, браћо, књиге из Русије
0245 "Од нашега цара православна,
0246 "Да не чиним боја по крајини,
0247 "И да пустим града Жабљачкога,
0248 "Жао ми је, али друге није,
0249 "Он је нама и отац и мајка."
0250 Па отолен ситну књигу пише,
0251 Те је шиље граду Жабљачкоме
0252 Своме стрицу Петровић-Машану:
0253 "О Машане, моја узданице!
0254 "Теке примиш ово моје писмо,
0255 "Војску дижи собом из Жабљака,
0256 "Остав’те га без боја вишега."
0257 Кад је Машан књигу разумио,
0258 И јавно му чуше Црногорци,
0259 Жао им се проћи душманина,
0260 Отидоше, друга бит’ не може,
0261 Ту кренуше из града војници.
0262 Кад виђоше Турци безвјерници,
0263 Ђе кренуше млади Црногорци,
0264 Код Машана врло мало војске,
0265 Тада Турци на њи ударише,
0266 Побише се млади Црногорци,
0267 Запуцаше шибе и лубарде,
0268 Зло догоди, несрећа погоди,
0269 Пуче једна из војске лубарда,
0270 И погоди Петровић-Машана,
0271 Лијеву му ногу обранила,
0272 Колико је соја јуначкога,
0273 Он свободи и храбри војнике:
0274 "Удрите се, моји Црногорци."
0275 Када Турци њега зађедоше,
0276 Црногорци јуриш учинише,
0277 Једни огњем бију из пушака,
0278 Други лагум граде по Жабљаку,
0279 Од Турака много јада граде,
0280 Би мртвије и тамо и амо,
0281 Док их тавна ноћца раздвојила.
0282 Рањен Машан у Додоше крену,
0283 А за њиме млади Црногорци,
0284 Тада Турци у град уљегоше.
0285 Тек се Турци саћим починуше,
0286 Док одуши лагум у Жабљаку,
0287 Ту саломи дванаес Турака,
0288 А толико грдно обранило.
0289 Отидоше млади Црногорци,
0290 И ту грдни остадоше Турци,
0291 Пак нек пишу у Стамбол султану,
0292 Како им је с књазом ратовање.