Crnogorci na Žabljaku

0001 Bijela je klikovala vila
0002 Od Zagarča, visoke planine,
0003 Pak klikuje kraju Piperskome,
0004 A na ime crnogorskog knjaza,
0005 Đe se knjaže bješe namjerio,
0006 I ovako vila govoraše:
0007 "O Danile, smodržni knjaže,
0008 "Karadaga cijela viteže,
0009 "Kako si se skoro zatekao,
0010 "Da ćeš udrit’ Žabljačkome gradu,
0011 "Ne mogoše čekat’ Crnogorci,
0012 "Nego udri nekoliko vojske,
0013 "A pred njima dva zemaljska bana,
0014 "Dva rođaka, oba Petrovića,
0015 "Jedno Pero, a drugo Đorđije,
0016 "Na Žabljak su turski udarili,
0017 "Kad na Žabljak turski udariše.
0018 "Zašto Turci divno razviđoše,
0019 "Đe ne ima crnogorskog knjaza,
0020 "Ljuto su im pritužili Turci."
0021 A kad začu crnogorski knjaže,
0022 Pa na sluge srklet učinio,
0023 Te njegove konje opremaju,
0024 Pak poleće niz bijelu kulu,
0025 Sablju paše, a arabu jaše,
0026 A zelenka u povodu vodi,
0027 A za njime Crna Gora hodi.
0028 Otolen je knjaže polazio,
0029 Koliko je pohitao knjaže,
0030 Kade dođe Zeti vodi ladnoj,
0031 Na vozara viku učinio,
0032 Prevezoše i njega i vojsku.
0033 Dobro ti je pohitao knjaže,
0034 Doklen knjaže na Rijeku dođe,
0035 Tu pukoše tri topa ubojna,
0036 Haber ode preko Gore Crne,
0037 Tu potrča malo i golemo,
0038 Okuplja ih Petroviću Mirko,
0039 Da hitaju Žabljačkome gradu.
0040 Dok dođoše gradu Žabljačkome,
0041 Stade knjaže uređivat’ vojsku.
0042 Dok se jadni začudiše Turci,
0043 Pritužiše njima Crnogorci,
0044 I tu Turci poznadoše knjaza,
0045 I lijeka knjaže ne činjaše,
0046 Nego knjaže po vojsci idaše,
0047 I da bi ga vojnik ne poznao,
0048 Te gledaše, kako se bijahu.
0049 Kami tome svakome junaku,
0050 Koga knjaže nađe bez junaštva,
0051 Toga knjaže i kori i kara:
0052 "Nemoj Srbin biti bez junaštva,
0053 "Nije lako zadobit’ junaštvo."
0054 Za tri dana i tri noći tavne
0055 Niti spava ni noći ni danjom,
0056 No sve svoju nagledaše vojsku,
0057 A nanaža od boja junake:
0058 "Ha juriš’te, moji sokolovi,
0059 "Koji danas dobije junaštvo,
0060 "Od mene će primati darove."
0061 Kako bješe uredio vojsku,
0062 On salomi Žabljačkoga grada,
0063 Oko njega tabor učiniše.
0064 Tutanj ode na četiri strane,
0065 Ode tutanj Skadru na Bojani.
0066 To začuo silni Osman paša,
0067 Osjeti se skadarski vezire,
0068 Đe udari crnogorski knaže,
0069 Tada Turčin sitne knjige piše,
0070 Jednu šilje zemlji Malesiji,
0071 Drugu Spužu, treću Podgorici,
0072 Tu pokupi Turčin svekoliko,
0073 Okupio silu i krajinu,
0074 Eto ti ga gradu Žabljačkome,
0075 Pa je s knjazom boja učinio.
0076 Al’ se knjaže lako ne davaše,
0077 Knjaže vuče dva topa ubojna
0078 Velikome Kršu Filipovu,
0079 Te prolamja Perkočeve kule,
0080 A razgoni arbanašku vojsku,
0081 A topove turske pograbio,
0082 Te i šnjima Turke razgonjaše.
0083 Koliko je zadobio knjaže,
0084 Od Žabljaka Turke otisnuo,
0085 Pa mu vojska tabor učinila.
0086 Pošto viđe skadarski vezire,
0087 Da mu ništa naudit’ ne može,
0088 Velika je uredba od knjaza,
0089 Tadar aber na Bojani sprema,
0090 Da mu dođu ubojni topovi
0091 I kumpare, što žeže junake,
0092 Kad veziru prispješe topovi,
0093 Pak obori šibe i kumpare
0094 Na knjaževu vojsku na Žabljaku,
0095 Ni s tijem mu ništa ne mogaše,
0096 Ne straše se mladi Crnogorci,
0097 No juriše na pašinu vojsku.
0098 Vala Bogu na njegovu daru!
0099 Da je kome bilo pogledati,
0100 Kako grme topi i lubarde,
0101 Iznad vojske proleću kumpare,
0102 A puškama ni jesapa nema,
0103 Gađu Turci na knjaževu vojsku.
0104 Crnogorci za to ne hajahu,
0105 No kroz vojsku prolijeće knjaže,
0106 Vojnicima knjaže govoraše:
0107 "Ne bojte se, moji Crnogorci,
0108 "Junaštvo je slabo u Turaka,
0109 "No juriš’te, slavu zadobijte.
0110 "Da koji bi natrag pobjegnuo,
0111 "Te otide svome vilajetu,
0112 "On oružje nikad nosit’ neće,
0113 "Nego stidnu žensku opregljaču."
0114 A kad čuše mladi Crnogorci,
0115 Alaknuše, Boga spomenuše,
0116 Zašto bjehu radij poginuti
0117 No s’ od svoga zastiđeti knjaza
0118 I kod njega slavu izgubiti.
0119 Tada momci juriš učiniše,
0120 Jedan drugog grdno ukoriše,
0121 Okoliše Perkočević-kulu.
0122 U kuli se zatvorili Turci
0123 Đegođ bješe bolji čarkadžija,
0124 Arbanasa ljuta ubojnika,
0125 Gađu Turci ognjem iz pušaka,
0126 I tama je kulu pritisnula,
0127 Puške puču, padaju junaci,
0128 Crnogorci straha ne imadu,
0129 No preginju kao mrki vuci,
0130 Pak do zida kuli dotrčaše,
0131 Ali Turci kroz mazgalo gađu,
0132 Crnogorci za zid se vataju,
0133 Za grliće turskije pušaka,
0134 Na dvije ih pole prelamaju,
0135 A kad turske puške izlomiše,
0136 I tanke im kule salomiše,
0137 Kroz kućišta te se miješaše,
0138 Izlijeću tada Crnogorci,
0139 Nože vade, a sijeku glave,
0140 A uzimlju svijetlo oružje,
0141 Al’ se brane i Turci junački,
0142 Da kakvo ti tu bješe junaštvo,
0143 Tu se kade punit’ puška nema,
0144 No se gađu studenim kamenjem,
0145 Jedan drugog za grlo hvataše.
0146 U boju ih noćca zastajala,
0147 Te se dvije razdvojiše vojske,
0148 Crnogorci okolo Žabljaka,
0149 Turska vojska okolo Cukalja.
0150 Tada knjaže među vojsku dođe,
0151 Pa okupi svoje Crnogorce,
0152 Te ih stade razređivat’ mudro,
0153 Kako će im sjutra udariti
0154 Na topove i svu tursku vojsku,
0155 Kad je jutro na uranku bilo,
0156 Okupio plemenske glavare,
0157 Dijeli im praha i olova,
0158 Tobčijama zrna i džebanu,
0159 Oće snažno udriti na Turke.
0160 Crnogorci kada razumješe,
0161 Tu pođoše zemaljski glavari,
0162 Barjaktari razviše barjake,
0163 A za njima mladi Crnogorci,
0164 Blago tome, koga srce služi,
0165 I ko vjerno dvori gospodara,
0166 Te za njega ne žali mrijeti!
0167 Crnogorci brzo pohitaše,
0168 Tada knjaže među nji izađe,
0169 Pa nanaža svoje Crnogorce:
0170 "Slušajte me, moji sokolovi,
0171 "Spomen’te se starije junaka,
0172 "Kakvo li su činili junaštvo
0173 "I slobodu našu ostavili,
0174 "Koji nikad umrijeti neće,
0175 "Doklen teče sunca i mjeseca."
0176 Otolen se uputila vojska.
0177 On doziva dva zemaljska bana,
0178 Do dva strica Pera i Đorđiju:
0179 "Vi čuvajte tablju i topove,
0180 "Nek top puca s grada bez prestanka,
0181 "A ja odo Kršu Filipovu,
0182 "Da tobčije uređujem mlade."
0183 Malo bilo, dugo ne trajalo,
0184 Udriše se dvije silne vojske
0185 Kod Cukalja i okolo njega,
0186 A topovi grme sa Žabljaka,
0187 Uređuje Pero i Đorđije.
0188 Da je opet kome pogledati,
0189 Što se čini s Krša Filipova!
0190 Uređuje crnogorski knjaže,
0191 Tu ga turska sila uspoznala,
0192 Obrnuše ubojne topove,
0193 Duge šibe a kratke lubarde
0194 Gađu knjaza ognjem bez prestanka,
0195 Zato knjaže ni abera nema,
0196 No tobčije oko sebe hrabri,
0197 On ih gađe, oni njega gađu.
0198 Bože mili, na svemu ti vala!
0199 Kolika se ufatila tama,
0200 Kolika je tama od topova
0201 I velikih šibah i lubardah,
0202 Kolika li huka od momaka!
0203 Tutanj bješe, do neba se čuje,
0204 Boj trajaše do blizu po dana.
0205 Kad viđeše ojađeli Turci,
0206 Kakva li je crnogorska vojska,
0207 I đe od nji ne čine uzmaka,
0208 Tada Turci pleći obrnuše,
0209 A proza nji mladi Crnogorci,
0210 Dok do vode dobježaše Turci.
0211 Al’ tu bješe sreća u Turaka,
0212 Nekolike zatekoše lađe,
0213 Što u lađam’ stati ne mogaše,
0214 Oni drugi u vodu skakahu,
0215 One druge, što ih pohvataše,
0216 Crnogorci te ih isjekoše,
0217 I knjazu se svome povratiše,
0218 U tome su boja razmetnuli.
0219 To se čudo po svijetu čulo,
0220 Te začuo care u Stambolu,
0221 Nikolaju knjigu otpravljaše:
0222 "O Nikola, od Rusije kralju,
0223 "Jes’ li čuo, jes’ li razumio,
0224 "Što učini crnogorski knjaže?
0225 "Osvoji mi Žabljačkoga grada,
0226 "A stroši mi moju Arbaniju.
0227 "Pozdravi se crnogorskom knjazu,
0228 "Da se prođe mojega Žabljaka,
0229 "Dosta mi je jada počinio."
0230 Kad Nikolaj knjigu poručio,
0231 Drugu piše crnogorskom knjazu:
0232 "Na znanje ti, crnogorski knjaže,
0233 "Evo dava iz Stambola na te,
0234 "Uzeo si Žabljačkoga grada,
0235 "No se prođi kavge na krajinu,
0236 "I otpusti Žabljačkoga grada,
0237 "Jer sam amo u mir sa sultanom,
0238 "Ni jošt nije zeman ratovati."
0239 Kade knjazu knjige dolaziše,
0240 Knjazu milo ovo ne bijaše,
0241 Al’ inako bit’ mu ne mogaše,
0242 Tada skuplja od zemlje glavare,
0243 I pred njima knjazu proučio:
0244 "Evo, braćo, knjige iz Rusije
0245 "Od našega cara pravoslavna,
0246 "Da ne činim boja po krajini,
0247 "I da pustim grada Žabljačkoga,
0248 "Žao mi je, ali druge nije,
0249 "On je nama i otac i majka."
0250 Pa otolen sitnu knjigu piše,
0251 Te je šilje gradu Žabljačkome
0252 Svome stricu Petrović-Mašanu:
0253 "O Mašane, moja uzdanice!
0254 "Teke primiš ovo moje pismo,
0255 "Vojsku diži sobom iz Žabljaka,
0256 "Ostav’te ga bez boja višega."
0257 Kad je Mašan knjigu razumio,
0258 I javno mu čuše Crnogorci,
0259 Žao im se proći dušmanina,
0260 Otidoše, druga bit’ ne može,
0261 Tu krenuše iz grada vojnici.
0262 Kad viđoše Turci bezvjernici,
0263 Đe krenuše mladi Crnogorci,
0264 Kod Mašana vrlo malo vojske,
0265 Tada Turci na nji udariše,
0266 Pobiše se mladi Crnogorci,
0267 Zapucaše šibe i lubarde,
0268 Zlo dogodi, nesreća pogodi,
0269 Puče jedna iz vojske lubarda,
0270 I pogodi Petrović-Mašana,
0271 Lijevu mu nogu obranila,
0272 Koliko je soja junačkoga,
0273 On svobodi i hrabri vojnike:
0274 "Udrite se, moji Crnogorci."
0275 Kada Turci njega zađedoše,
0276 Crnogorci juriš učiniše,
0277 Jedni ognjem biju iz pušaka,
0278 Drugi lagum grade po Žabljaku,
0279 Od Turaka mnogo jada grade,
0280 Bi mrtvije i tamo i amo,
0281 Dok ih tavna noćca razdvojila.
0282 Ranjen Mašan u Dodoše krenu,
0283 A za njime mladi Crnogorci,
0284 Tada Turci u grad uljegoše.
0285 Tek se Turci saćim počinuše,
0286 Dok oduši lagum u Žabljaku,
0287 Tu salomi dvanaes Turaka,
0288 A toliko grdno obranilo.
0289 Otidoše mladi Crnogorci,
0290 I tu grdni ostadoše Turci,
0291 Pak nek pišu u Stambol sultanu,
0292 Kako im je s knjazom ratovanje.