Црмничани

Извор: Викизворник

Црмничани
Писац: Петар II Петровић Његош




    Чету купи Лекић Хасан-бего
од крваве шехер-Подгорице,
малу чету четрдесет другах.
Ево пољем широкијем пође
и горе се Туре прифатило,5
докле дође Суторман-планини.
Ту западе друму накрај пута,
па погледа зеленом планином,
ал’ то иду три четири друга.
Ондај Хасан дружби бесједио:10
„Немој који жећи џевердана
приђе мога, браћо, не чујете
на сокола Вучетића Марка.“
 
    У то доше к њима Црничани;
прижди пушку Лекић Хасан-бего 15
на сокола Марка Вучетића,
ал’ је Марку Бог и срећа дала –
ни ране му пуста не зададе!
Паде јунак при зеленој трави,
брешки пушки живи огањ даје; 20
брешка пуче, а дружбу покличе –
Хасан-бегу срце изгорјела.
 
    Кад виђеше подгорички Турци,
плећи даше а бјежати сташе.
Ал, им не да Вучетићу Марко, 25
но покличе а за њим’ потече:
„Веж’те, Турци, наопако руке,
ол’ћу моју браћу покликнути,
св’јема ћу ви одасјећи главе.“
Кад то чуше подгорички Турци, 30
сами руке наопако вежу.
Најзадњему Марко свеза руке,
па на рамо бачи џевердана
злосретњега Лекић Хасан-бега.

    Отле пође зеленом планином; 35
за њим иду четрдес Тураках
свезанијех наопако руках.
Ево иду крвавој Црмици
у гиздаво село Бољевиће
на дворове сердара Пламенца. 40
Кад их сердар бјеше угледао,
сестричићу своме бесједио:
„Сестричићу, Вучетићу Марко,
ти, нећаче, моје десно крило,
откуд теби четрдес Тураках 45
те их водиш, синко, из планине
свезанијех наопако руках?“
А Марко је њему бесједио:
„Мој ујаче, Никола сердаре,
ја их јесам уфатило момче 50
у Суторман1, високу планину,
с овом мојом узданом дружином.“
 
    Па тек момче ријеч изговори,
танка га је књига допанула
од Алије Салиагинића; 55
а ’вако му књигу пише Але:
„Богом брате, Вучетићу Марко,
поклони ми брата Махмут-агу –
ево теби осам кесах блага
а сувише његово оружје; 60
оно ваља стотину дукатах.“
А кад Марка књига допанула,
он Алији тако написао:
„О Алијо Салиагинићу,
што будалиш и књигу ми пишеш 65
да ти предам брата на откупе?
Не бих ти га данас поклонио
да ми пошљеш и сто ћесах блага.“
У ријечи у којој бијаше
он повика браћу и дружину, 70
те Турцима покидаше главе,
окитише кулу сердареву.
 
    Цермничанма пјесна на поштење,
на поштење и на дуго здравје!
Бог им дао и срећу и здравље! 75