Četu kupi Lekić Hasan-bego
od krvave šeher-Podgorice,
malu četu četrdeset drugah.
Evo poljem širokijem pođe
i gore se Ture prifatilo,5
dokle dođe Sutorman-planini.
Tu zapade drumu nakraj puta,
pa pogleda zelenom planinom,
al’ to idu tri četiri druga.
Ondaj Hasan družbi besjedio:10
„Nemoj koji žeći dževerdana
priđe moga, braćo, ne čujete
na sokola Vučetića Marka.“
U to doše k njima Crničani;
priždi pušku Lekić Hasan-bego 15
na sokola Marka Vučetića,
al’ je Marku Bog i sreća dala –
ni rane mu pusta ne zadade!
Pade junak pri zelenoj travi,
breški puški živi oganj daje; 20
breška puče, a družbu pokliče –
Hasan-begu srce izgorjela.
Kad viđeše podgorički Turci,
pleći daše a bježati staše.
Al, im ne da Vučetiću Marko, 25
no pokliče a za njim’ poteče:
„Vež’te, Turci, naopako ruke,
ol’ću moju braću pokliknuti,
sv’jema ću vi odasjeći glave.“
Kad to čuše podgorički Turci, 30
sami ruke naopako vežu.
Najzadnjemu Marko sveza ruke,
pa na ramo bači dževerdana
zlosretnjega Lekić Hasan-bega.
Otle pođe zelenom planinom; 35
za njim idu četrdes Turakah
svezanijeh naopako rukah.
Evo idu krvavoj Crmici
u gizdavo selo Boljeviće
na dvorove serdara Plamenca. 40
Kad ih serdar bješe ugledao,
sestričiću svome besjedio:
„Sestričiću, Vučetiću Marko,
ti, nećače, moje desno krilo,
otkud tebi četrdes Turakah 45
te ih vodiš, sinko, iz planine
svezanijeh naopako rukah?“
A Marko je njemu besjedio:
„Moj ujače, Nikola serdare,
ja ih jesam ufatilo momče 50
u Sutorman1, visoku planinu,
s ovom mojom uzdanom družinom.“
Pa tek momče riječ izgovori,
tanka ga je knjiga dopanula
od Alije Saliaginića; 55
a ’vako mu knjigu piše Ale:
„Bogom brate, Vučetiću Marko,
pokloni mi brata Mahmut-agu –
evo tebi osam kesah blaga
a suviše njegovo oružje; 60
ono valja stotinu dukatah.“
A kad Marka knjiga dopanula,
on Aliji tako napisao:
„O Alijo Saliaginiću,
što budališ i knjigu mi pišeš 65
da ti predam brata na otkupe?
Ne bih ti ga danas poklonio
da mi pošlješ i sto ćesah blaga.“
U riječi u kojoj bijaše
on povika braću i družinu, 70
te Turcima pokidaše glave,
okitiše kulu serdarevu.
Cermničanma pjesna na poštenje,
na poštenje i na dugo zdravje!
Bog im dao i sreću i zdravlje! 75
