Циганче
| Циганче Писац: Војислав Илић |
Безбрижно и мило дете, подигни витице своје...
Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне
И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне,
Веселе око моје.
Додај ми златни пехар. Из твојих очију, лане,
Ја читам страсну повест које се многи још сећа,
Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране,
На земље мирисног цвећа.
у вихорима страсти, са дивљом, помамном виком,
Скакаше безумна војска од људи, жена и звери.
И древне индијске горе оглашаваху криком
Истока бујне кћери.
Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ њима био...
Но ти ми објасни сада шта чиним ово и гди сам?
Ја видим да сам пијан, иако, зашто бих крио?
Дирнуо пехар нисам.
24. март 1888.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 80, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|