Ciganče
| Ciganče Pisac: Vojislav Ilić |
Bezbrižno i milo dete, podigni vitice svoje...
Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne
I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne,
Vesele oko moje.
Dodaj mi zlatni pehar. Iz tvojih očiju, lane,
Ja čitam strasnu povest koje se mnogi još seća,
Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane,
Na zemlje mirisnog cveća.
u vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom,
Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena i zveri.
I drevne indijske gore oglašavahu krikom
Istoka bujne kćeri.
Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ njima bio...
No ti mi objasni sada šta činim ovo i gdi sam?
Ja vidim da sam pijan, iako, zašto bih krio?
Dirnuo pehar nisam.
24. mart 1888.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 80, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.
|