Ciganska zakletva
Ukrao Ciganin u Srbina kozu. I Srbin kozu tražio, pa pošto je pronašao i osvjedočio se da mu je Ciganin ukrao kozu, onda pozove Ciganina i zapita ga: „Zašto ti Cigo meni kozu ukrade?“ Cigo se poče kleti da nije koze ukrao, a ovaj mu ne vjeruje — nego mu kaže: „E, dobro, Cigo, ja ću ti vjerovati — ama da mi se zakuneš u našoj crkvi!“ Ciganin na to odgovori: „Hoću, meni je to svo jedno, ali u crkvi, ali đe na drugom mjestu." E, dobro, Cigo, ama čuvaj se da se krivo ne zakuneš, jer ima u našoj crkvi ikona, pa ako se krivo zakuneš, odmah ćete onđe pomamiti!“ Bogme to Ciganinu ne bi milo, ama nije mu drukčije — nego kako je, neka je. „E, pa, kad ćemo u crkvu ići, da ti se zakunem?“ — „Bogme, hajdmo odma, i zovnućemo popa da te zakune!“ Cigo odgovori: „pa mene zar pop da zakune?“ „baš tebe, neće mene!“ — „E, pa, dobro, meni je za to pravo!“ Otale pođu n zovnu popa. Dođu u crkvu. Pop otvori crkvu i uljegne unutra a za njim Ciganin skinute kape u ruci. Kad Cigo viđe ikone po zidu u crkvi, prepane se i zavika: „Šta ste vi sveti izbečili oči u me? Oklen vi znate, da sam ja kozu ukrao? Ako sam je ukrao, ja ću je i platiti, nećete vi.“ — i izvadi ćesu te plati Srbinu kozu.
Zabilj. Miloš Šešlija, ratar.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Bosanska vila, 1890, godina V broj 4. Sarajevo, 28. februara 1890, str. 60.