Цвилио јe сив соколе
На јарболу од галије.
Није оно сив соколe,
Већ Влашићу Радојица
Куми, брати Смиљанића: 5
„Куме, брате Смиљанићу,
Опрости ме од галије,
Од галије лоше куће,
Ув'јек ћу те ја дворили,
Докле буде глава моја 10
На животу јуначкому,
И десница рука моја
На рамену јуначкому!"
Кад то чује Смиљанићу,
Опрости га од галије, 15
Од галије лоше куће.
Дворио је Радојица
У Илије Смиљанића
Дви године б'јелих данах;
Кад је третја понастала, 20
Ал' ускочи Радојица
Међу Турке Удбињане,
Комић село населио.
Кад то види Смиљанићу,
Он отиде ка Удбињи, 25
Комић село раселио
И натраг се повратио.
Кад је пришал ка Вучјаку,
Виче вила из Вучјака:
„Чуј, Илија Смиљанићу, 30
Ето Турак Удбињанах,
Пред њима је Радојица!"
А говори Смиљанићу:
„Не будали, б'јела вило,
Гдје је Вучјак, гдје Удбиња, 35
Гдје су Турке Удбињане!"
Још Илија у ријечи,
Ал то Турке Удбињане,
Пред њима је Радојица.
Како ј’ кога коњ нанио, 40
Онако је ударио.
Коњ нанесе Радојицу
На Илију Смиљанића,
Свога Богом побратима,
Главу му је одсјекао. 45
Кад стадоше Удбињане
Мртве главе пребрајати,
Седам главах набројише.
Ал’ говори Радојица:
„Удбињане, браћо моја, 50
Још у мене једна глава,
Млад' Илије Смиљанића,
Мога Богом побратима."
Посеже се у јанкесу,
У јанкесу мед балоте, 55
Звади ванка мртву главу
Млад' Илије Смиљанића.
Кад то виде Удбињане,
Л'јепо њега дароваше:
Њеки пушком, њеки сабљом, 60
Њеки својом кабаницом.
А царе га ј' даровао —
Главу му је одсјекао.
