Цвећу (Исидор Ћирић)

Цвећу  (1865)  Писац: Исидор Ћирић

Дико наших врта и ливада,
Цвеће мило, поздрављам те сада.
Ти нам носиш нови живот убав,
Новом надом опојаваш љубав.
Та твој венац ил’ ће љубав спасти,
Или на гроб ледни ће јој пасти!
———

1.
Зимзелене, весељаче стари,
Ни зима ти воље не поквари,
Кад нестане мећаве и циче,
Плави цвети доламу ти диче.

2.
Златна звонца на зеленој кули,
Ваши гласи свуда су се чули:
Оде зима, а дође пролеће,
Нека цвета свуд шарено цвеће.

3.
Љубичице, не криј се у трави,
Не стиди се друга мирисави.
Твоје руво и небо одева,
А твој мирис жељно тражи дева. —

4.
Ој ђурђицу, моје чедо бело,
Тебе вилче некад заволело,
Бисер-ђердан скинуло са врата,
Окитило чело свога злата.

5.
Зумбул-цвеће, мој Србине лепи,
Кад те видим, срце ми се крепи,
Сва бих поља тобом засадио,
Турчинак се неби црвенио!

6.
Бела ружо, дична српска дево,
Ој царице, шта бих теби пев’о?
Свети су ти мирисни уздаси,
А лице ти умиљатост краси.

7.
Рујна ружо, чедо зоричино,
Гледај крина, детенце невино,
Доста имаш у срдашцу жара,
Ал га бледог никад не очара!

8.
Драгољубе, мој несташко мали,
На тебе се много цвеће жали;
Од тебека не мож’ цветат’ мирно —
Само лалу да ми неси дирн’о! —

———

И ти друго цвеће моје мило,
И ти си ми лепо процватило,
И уза те српске деве шећу,
И беру те и за груди мећу;
Ао цвеће, да дивне ли среће,
Много момче дочекат’ је неће!

Извор

1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 13, стр. 161-162.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Исидор Ћирић, умро 1893, пре 131 година.