Cveću (Isidor Ćirić)
| Cveću (1865) Pisac: Isidor Ćirić |
Diko naših vrta i livada,
Cveće milo, pozdravljam te sada.
Ti nam nosiš novi život ubav,
Novom nadom opojavaš ljubav.
Ta tvoj venac il’ će ljubav spasti,
Ili na grob ledni će joj pasti!
———
1.
Zimzelene, veseljače stari,
Ni zima ti volje ne pokvari,
Kad nestane mećave i ciče,
Plavi cveti dolamu ti diče.
2.
Zlatna zvonca na zelenoj kuli,
Vaši glasi svuda su se čuli:
Ode zima, a dođe proleće,
Neka cveta svud šareno cveće.
3.
Ljubičice, ne krij se u travi,
Ne stidi se druga mirisavi.
Tvoje ruvo i nebo odeva,
A tvoj miris željno traži deva. —
4.
Oj đurđicu, moje čedo belo,
Tebe vilče nekad zavolelo,
Biser-đerdan skinulo sa vrata,
Okitilo čelo svoga zlata.
5.
Zumbul-cveće, moj Srbine lepi,
Kad te vidim, srce mi se krepi,
Sva bih polja tobom zasadio,
Turčinak se nebi crvenio!
6.
Bela ružo, dična srpska devo,
Oj carice, šta bih tebi pev’o?
Sveti su ti mirisni uzdasi,
A lice ti umiljatost krasi.
7.
Rujna ružo, čedo zoričino,
Gledaj krina, detence nevino,
Dosta imaš u srdašcu žara,
Al ga bledog nikad ne očara!
8.
Dragoljube, moj nestaško mali,
Na tebe se mnogo cveće žali;
Od tebeka ne mož’ cvetat’ mirno —
Samo lalu da mi nesi dirn’o! —
———
I ti drugo cveće moje milo,
I ti si mi lepo procvatilo,
I uza te srpske deve šeću,
I beru te i za grudi meću;
Ao cveće, da divne li sreće,
Mnogo momče dočekat’ je neće!
Izvor[uredi]
1865. Vila, list za zabavu, književnost i nauku. Godina prva, broj 13, str. 161-162.
|