Цвеће са истока

Извор: Викизворник
Цвеће са истока
Писац: Бранислав Нушић


I[уреди]

(Арнаутска)

Чудно чудо са људском памећу
Повија је севдах[a] свакојако
Као ветар цвеће у пролеће.

Оном момку на високој кули
Гори свећа још и по ифтару[b]
По ифтару а после акшама.[c]

Што ли му је и за што ли му је
И ко ће му дерте да извида —
Све се бојим ја умети нећу.

Приштина.

II[уреди]

(Турска)

— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе тражи наш јузбаша[d] млади. —
— Нећу, мајко, за јузбашу поћи:
Сабљу носи, сабља му је дру́га.

— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси један ћатиб[e] млади. —
— Нећу, мајко, за ћатиба поћи,
Када пише, не мисли на мене.

— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси абаџија[f] млади. —
— Нећу, мако, абаџију младог!
Ком је игла још сашила срећу?

— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси зенђин[g] из чаршије.[h]
— Нећу, мајко; место миловања
Целе ноћи бројаћу му благо.

—Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси бећар пијаница. —
— Хоћу, мајко, бећар-пијаницу:
Напије се, па зна да милује.

Приштина.

III[уреди]

(Арнаутска)

Камен по камен, па се кула диже,
А дан по дан, па се живот ниже,
А реч по реч, па ето белаја[i],
А поглед по поглед, па ето севдаја;
А ти си лепа, па севдај на мене.
„Дај Боже, на добро нека се окрене”.
Ал’ си ти билбил[j], што поврх свих реза
Излетео је већем из кавеза.
Па да знам да ћу чак и сраман бити,
Ја те морам својом руком ухватити.

IV[уреди]

(Арнаутска)

Море ђемијо[k], френска[l] направо,
Де идеш тако откуд долазиш?
Иншалах[m] носиш товар дилбера,
Па дођи код нас, да их стовариш!

Приштина.

Напомене[уреди]

  1. Севдах — љубав.
  2. Ифтар — вечера о рамазану.
  3. Акшам — вече.
  4. Јузбаша — старешина над стотином у војсци.
  5. Ћатиб — писар.
  6. Абаџија — кројач одела од сукна.
  7. Зенђин — богат.
  8. Чаршија — улица у којој су дућани и пазари.
  9. Белај — пакост, свађа, несрећа.
  10. Билбил — славуј.
  11. Ђемија — лађа.
  12. Френска — од „франк” што у Турској означава у опште странца.
  13. Иншалах — ако Бог да!

Извор[уреди]

  • 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, стр. 42, 74, 334.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.