Цвеће са истока

Цвеће са истока Писац: Бранислав Нушић

I

(Арнаутска)

Чудно чудо са људском памећу
Повија је севдах^[a] свакојако
Као ветар цвеће у пролеће.

Оном момку на високој кули
Гори свећа још и по ифтару^[b]
По ифтару а после акшама.^[c]

Што ли му је и за што ли му је
И ко ће му дерте да извида —
Све се бојим ја умети нећу.

Приштина.

II

(Турска)

— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе тражи наш јузбаша^[d] млади. —
— Нећу, мајко, за јузбашу поћи:
Сабљу носи, сабља му је дру́га.

— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси један ћатиб^[e] млади. —
— Нећу, мајко, за ћатиба поћи,
Када пише, не мисли на мене.

— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси абаџија^[f] млади. —
— Нећу, мако, абаџију младог!
Ком је игла још сашила срећу?

— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси зенђин^[g] из чаршије.^[h] —
— Нећу, мајко; место миловања
Целе ноћи бројаћу му благо.

—Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси бећар пијаница. —
— Хоћу, мајко, бећар-пијаницу:
Напије се, па зна да милује.

Приштина.

III

(Арнаутска)

Камен по камен, па се кула диже,
А дан по дан, па се живот ниже,
А реч по реч, па ето белаја^[i],
А поглед по поглед, па ето севдаја;
А ти си лепа, па севдај на мене.
„Дај Боже, на добро нека се окрене”.
Ал’ си ти билбил^[j], што поврх свих реза
Излетео је већем из кавеза.
Па да знам да ћу чак и сраман бити,
Ја те морам својом руком ухватити.

IV

(Арнаутска)

Море ђемијо^[k], френска^[l] направо,
Де идеш тако откуд долазиш?
Иншалах^[m] носиш товар дилбера,
Па дођи код нас, да их стовариш!

Приштина.

Напомене

1. Севдах — љубав.
2. Ифтар — вечера о рамазану.
3. Акшам — вече.
4. Јузбаша — старешина над стотином у војсци.
5. Ћатиб — писар.
6. Абаџија — кројач одела од сукна.
7. Зенђин — богат.
8. Чаршија — улица у којој су дућани и пазари.
9. Белај — пакост, свађа, несрећа.
10. Билбил — славуј.
11. Ђемија — лађа.
12. Френска — од „франк” што у Турској означава у опште странца.
13. Иншалах — ако Бог да!

Извор

• 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, стр. 42, 74, 334.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.