Цвеће са истока
| Цвеће са истока Писац: Бранислав Нушић |
I[уреди]
Чудно чудо са људском памећу
Повија је севдах[a] свакојако
Као ветар цвеће у пролеће.
Оном момку на високој кули
Гори свећа још и по ифтару[b]
По ифтару а после акшама.[c]
Што ли му је и за што ли му је
И ко ће му дерте да извида —
Све се бојим ја умети нећу.
Приштина.
II[уреди]
— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе тражи наш јузбаша[d] млади. —
— Нећу, мајко, за јузбашу поћи:
Сабљу носи, сабља му је дру́га.
— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси један ћатиб[e] млади. —
— Нећу, мајко, за ћатиба поћи,
Када пише, не мисли на мене.
— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси абаџија[f] млади. —
— Нећу, мако, абаџију младог!
Ком је игла још сашила срећу?
— Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси зенђин[g] из чаршије.[h] —
— Нећу, мајко; место миловања
Целе ноћи бројаћу му благо.
—Ћери, ћери, јединице моја,
Тебе проси бећар пијаница. —
— Хоћу, мајко, бећар-пијаницу:
Напије се, па зна да милује.
Приштина.
III[уреди]
Камен по камен, па се кула диже,
А дан по дан, па се живот ниже,
А реч по реч, па ето белаја[i],
А поглед по поглед, па ето севдаја;
А ти си лепа, па севдај на мене.
„Дај Боже, на добро нека се окрене”.
Ал’ си ти билбил[j], што поврх свих реза
Излетео је већем из кавеза.
Па да знам да ћу чак и сраман бити,
Ја те морам својом руком ухватити.
IV[уреди]
Море ђемијо[k], френска[l] направо,
Де идеш тако откуд долазиш?
Иншалах[m] носиш товар дилбера,
Па дођи код нас, да их стовариш!
Приштина.
Напомене[уреди]
- ↑ Севдах — љубав.
- ↑ Ифтар — вечера о рамазану.
- ↑ Акшам — вече.
- ↑ Јузбаша — старешина над стотином у војсци.
- ↑ Ћатиб — писар.
- ↑ Абаџија — кројач одела од сукна.
- ↑ Зенђин — богат.
- ↑ Чаршија — улица у којој су дућани и пазари.
- ↑ Белај — пакост, свађа, несрећа.
- ↑ Билбил — славуј.
- ↑ Ђемија — лађа.
- ↑ Френска — од „франк” што у Турској означава у опште странца.
- ↑ Иншалах — ако Бог да!
Извор[уреди]
- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, стр. 42, 74, 334.
|