Цар и дјевојка
Фалила се лепота девојка:
"Прести не ћу, а не умем вести;
"Баби не ћу чувати говеда;
"Насред горе саградићу цркву.
"Темељ ћу јој од мермер камена, 5
"А греде ћу дрво шимширово,
"А слеме ћу дрво тамбурово."
Та се фала чак до цара чула,
Па цар шаље два улака млада.
Два улака, два своја нећака. 10
Да доведу лепоту девојку.
А кад су је млади угледали,
Нису смели ни до двора доћи,
А камо ли довести девојку!
Она седи пред своји дворови, 15
Пред дворови на златни столови.
Самур-калпак на очи намиче,
Голу сабљу преко крила држи;
Пак одоше цару ујцу своме:
"Светли царе, огријано сунце! 20
"Светли царе, круно позлаћена!
"Ето сабље, ево наше главе:
"Не смесмо јој ни до двора доћи,
"А камо ли да је доведемо."
То се цару срамота учини. 25
И цар скупи своју силну војску:
Сто Татара, двеста Арапина,
Још к отоме триста јаничара,
Да доведу лепоту девојку;
А кад и је млада угледала, 30
Она оде у зелену башчу,
Јелен-рогом шарца оседлала,
Љутом га је змијом зауздала,
Још га љућом змијом ошибује;
Сама иде пред цареву војску: 35
Једну војску буздованом бије,
Другу војску бритком сабљом сече,
Трећу војску на воду натера;
А кад види царе господине,
Бежи царе низа своје дворе. 40
За њиме се зулум-чалма суче,
Па се не сме царе да обазре,
А камо ли да обмота чалму;
Ал' повика лепота девојка:
"Стани, царе, утећи ми не ћеш." 35
Живога је цара уватила.
Живом цару очи извадила,
Пустила га у гору зелену,
Па он иде од јеле до јеле,
Како птица од гране до гране. 50
