Цар Лазар и Секула
0001 Синуле су до дви магле сиње:
0002 Једна пала крај мора сињега,
0003 Друга пала крај воде Ситнице.
0004 То не биле до дви магле сиње,
0005 Већ то биле до дви војске силне:
0006 Једно турска, друго је каурска.
0007 Турци пију лађену водицу,
0008 А каури вино и ракију.
0009 Када им је понестало вина,
0010 Рујна вина, студене ракије,
0011 Па додија жеђа цару Лази,
0012 Ал говори царе, та л’ Лазаре:
0013 „Бре, дружбино, моја браћо драга!
0014 Је ли кога породила мама
0015 И сестрица на крилу однила,
0016 И мушким га опасала пасом,
0017 И јуначким називала гласом?
0018 Кој’ би мене воде напојио,
0019 Дао би му два мача зелена,
0020 И дао би три товара блага.“
0021 Сви јунаци ником поникоше
0022 И у црну земљу погледаше,
0023 Ал не ниче Секула дијете,
0024 Већ говори Секула дијете:
0025 „Та мене је породила мама
0026 И сестрица на крилу однила,
0027 И мушким ме опасала пасом,
0028 Јуначким ме гласом подвикнула
0029 И теби је у војску послала.
0030 Ја ћу тебе воде напојити,
0031 Не ишчем ти два мача зелена,
0032 Нити ишчем три товара блага,
0033 Ја ћу тебе воде напојити.“
0034 Он узима дви купе од злата,
0035 Па он иде на воду Ситницу,
0036 Па заграби лађане водице.
0037 Кад се јунак натраг поврнуо,
0038 Ал су њега Турци опазили,
0039 Па ми њега Турци уфатише,
0040 Савезаше и ноге и руке,
0041 Па га воде цару Муратину.
0042 Ал говоре Удвињани Турци:
0043 „Господару, царе Муратине!
0044 Ево теби зелена јабука
0045 Од каура, Секула-дијете!“
0046 Ал говори царе Муратине:
0047 „Ај Секуло, мој рођени сине!
0048 Право кажи, што ћу те питати,
0049 Који оно на младу дорату?
0050 Он ми моју разгонује војску.“
0051 Ал говори Секула дијете:
0052 „Кад ме питаш, право ћу ти казат.
0053 Ал оно је мој ујко Лазаре;
0054 Он ми јаше на младу дорату,
0055 Он ми твоју разгонује војску,
0056 По тројицу на копље набада,
0057 Преко себе у Ситницу баца.“
0058 Ал беседи царе Муратине:
0059 „Ој Секуло, мој рођени сине!
0060 Кажи право, што ћу те питати.
0061 Који оно на младу вранчићу?
0062 Грива му је пала по копитах,
0063 На узди му тристо трепетљика.
0064 Кад подуне витар са планине,
0065 Грива крије коња и јунака,
0066 На узди му трепетљике звече.
0067 Он ми моју сву разгони војску,
0068 По тројицу на копље набада,
0069 Прико себе у Ситницу баца.
0070 Од јунаштва он оставља копље,
0071 Пак потеже оковану ћорду,
0072 Сиче Турке на обадве руке,
0073 Прида мном ми шатора посиче
0074 И мојега посиче везира,
0075 У мало сам и ја измакао,
0076 И мени би осикао главу.“
0077 Ал говори Секула дијете:
0078 „Ја сам био на младу вранчићу,
0079 Ја сам твоју разгонио војску,
0080 По тројицу на копље набадо,
0081 Прико себе у Ситницу бацо,
0082 Од јунаштва ја остављо копље,
0083 Па истрго оковану ћорду,
0084 Сико Турке на обавдви руке,
0085 Прид тобом ти посико шатора
0086 И твојега посико везира.
0087 Да сам тебе мого уфатити,
0088 Свезо би ти руке наопако,
0089 Дао би ти коња одметнута,
0090 Који веће за мегдане није,
0091 И дао бих изрђану ћорду,
0092 Па за тобом стотину катана.
0093 Ди т’ уфате, да осику главу.“
0094 Ал говори царе Муратине:
0095 „Ој Секуло, да те Бог убије!
0096 Сад ми кажи, што ћу те питати:
0097 Каком волиш смрћу погинути?
0098 Или волиш, да на ватри гориш?
0099 Или волиш, да у воду скочиш?
0100 Или волиш, да на грани висиш?“
0101 Ал говори Секула дијете:
0102 „Нисам дрво, да на ватри горим,
0103 Нит сам риба, да у воду скочим,
0104 Нит сам лопов, да на грани висим,
0105 Већ сам јунак, да јуначки гинем.
0106 Свежи мени руке наопако
0107 И дај мени коња одметнута,
0108 Који веће за мегдане није,
0109 И дај мени изрђану ћорду,
0110 Шаљи за мном стотину Турака
0111 И својега сина Силистара,
0112 Ди уфате, да м’ осику главу.“
0113 Савеза му руке наопако
0114 И даде му коња одметнута,
0115 Који веће за мегдане није,
0116 И даде му изрђану ћорду,
0117 Шаље за њим стотину Турака
0118 И својега сина Силистара.
0119 Бижи дете главом брез обзира.
0120 Кад је дошо на полак Косова,
0121 Он с’ обазри с лива, та л’ на десно:
0122 „Мили Боже и мила Маријо!
0123 Би л’ ја овди сад правио робље,
0124 Силно робље, од Турака гробље?“
0125 Па подвикну у грло јуначко:
0126 „Свети Лука! Одвежи ми руке,
0127 Света Петко, наоштри ми ћорду,
0128 Бела вило, разиграј ми ћорду!“
0129 Детету се развезаше руке,
0130 Сину ћорда кано из мегдана,
0131 Скаче ђого, кан’ да се помами.
0132 Па поцикну Секула дијете,
0133 Па потира по Косову Турке,
0134 Свима им је поодсицо главе.
0135 Каф уфати сина Силистера,
0136 На њем прави девет мушких рана,
0137 Свака рана од три мушка педља,
0138 Па га шаље двору бијеломе,
0139 Нек се фали, што је задобио
0140 Од Секуле, каурина млада.
0141 Он до зоре ују напојио.
0142 Пише књигу царе Муратине,
0143 На колино та л’ цару Лазару:
0144 „Коморате, та л’ царе Лазаре!
0145 Ево теби полак царевине,
0146 Дај ти мени твојега Секулу,
0147 Дат ћу теби сина Силистара!“
0148 Ал говори царе, та л’ Лазаре:
0149 „Коморате, царе Муратине!
0150 Не дам теби мојега Секуле,
0151 Јер Секула моје десно крило,
0152 Па је мене воде напојио.“
0153 Ди је била прова за пшеницу,
0154 Да и Турчин за каура млада?
