Царски сонети 1 (Дучићеве песме)

ЦАРСКИ СОНЕТИ Писац: Јован Дучић

Моја отаџбина→

ЦАРСКИ СОНЕТИ
Пријатељу др Војиславу Д. Маринковићу

Царица

Ти си лепа наша царица у круни,
С десет дубровачких пажева; и греје
С тебе сјај драгуља што донесе пуни
У Котор бродови с Кипра и Мореје.

Орли од бисера леже по твом скуту,
Крсти по стихару, и сафири вратом;
Мирисе Истока остављаш по путу;
Твога коња воде поткована златом.

Све цркве у царству твоје име зборе,
И наше велможе и наши вазали
Гледају те с чежњом и са страхом дворе.

Док ти гледаш као паж плашљив и мали,
Како једна брига, танка као пара,
Пређе преко чела крунисаног Цара.

Дубровник

Сав у злату, титан, риђ и модра ока,
Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.
У луци пурпурна једрила широка,
Цело море плине посуто у цвећу.

Царски витезови, кнежеви госпари,
Једни према другим, кад се мукло зачу
Плашљива реч кнеза; и млади и стари
Сви држе погледе на царевом мачу.

Ковао га Новак из Хвосна; сентенце
Писа Вук из Рисна; Сардо из Фиренце
Оштрио га на свом точилу да сева.

Балчак је од једног претка Бенвенута,
Резан три године; и три га је пута
Отровом тровао Срђ из Горничева.