Carski soneti 1 (Dučićeve pesme)

CARSKI SONETI Pisac: Jovan Dučić

Moja otadžbina→

CARSKI SONETI
Prijatelju dr Vojislavu D. Marinkoviću

Carica

Ti si lepa naša carica u kruni,
S deset dubrovačkih paževa; i greje
S tebe sjaj dragulja što donese puni
U Kotor brodovi s Kipra i Moreje.

Orli od bisera leže po tvom skutu,
Krsti po stiharu, i safiri vratom;
Mirise Istoka ostavljaš po putu;
Tvoga konja vode potkovana zlatom.

Sve crkve u carstvu tvoje ime zbore,
I naše velmože i naši vazali
Gledaju te s čežnjom i sa strahom dvore.

Dok ti gledaš kao paž plašljiv i mali,
Kako jedna briga, tanka kao para,
Pređe preko čela krunisanog Cara.

Dubrovnik

Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka,
Car sluša reč Kneza u Velikom Veću.
U luci purpurna jedrila široka,
Celo more pline posuto u cveću.

Carski vitezovi, kneževi gospari,
Jedni prema drugim, kad se muklo začu
Plašljiva reč kneza; i mladi i stari
Svi drže poglede na carevom maču.

Kovao ga Novak iz Hvosna; sentence
Pisa Vuk iz Risna; Sardo iz Firence
Oštrio ga na svom točilu da seva.

Balčak je od jednog pretka Benvenuta,
Rezan tri godine; i tri ga je puta
Otrovom trovao Srđ iz Gorničeva.