Царска ријеч

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Царска ријеч

0001 Књигу пише царица Милица
0002 из Крушева града бијелога,
0003 а шиље је у Турску Једрену
0004 а на име Тодору везиру,
0005 у књигу му она бесједила:
0006 "Чујеш ли ме, Тодоре везире!
0007 Мош’ ли знати, јес’ ли запазио,
0008 кад згибоше цари на Косово,
0009 цар Лазаре и царе Мурате,
0010 ондај сте ми заробили сина,
0011 сина мога НемањићаВука.
0012 Пошљите ми Вука Немањића
0013 да се ш њиме јадна разговарам."
0014 Кад везиру ситна књига дође,
0015 он окупи сву турску господу
0016 пак је њима књигу проучио,
0017 а кад Турци књигу разумјеше,
0018 сва господа тако говораше:
0019 "Да пошљемо Немањића Вука!"
0020 Али вели Бранковићу Вуче:
0021 "Чујете л’ ме, паше и везири!
0022 Не пошљите кољено проклето,
0023 е ће бити вама за кајање,
0024 но изгуб’те Немањића Вука."
0025 Кад то чуо Тодоре везире,
0026 он ми зове Вука Немањића,
0027 па овако њему говораше:
0028 "Чујеш ли ме, Немањића Вуче!
0029 Ајд’ уљези у моју одају
0030 па ти узми стотину цекинах,
0031 а отиди низ сокаке честе
0032 те ти хајде доље у златара
0033 те направи о’ злата јабуку,
0034 у јабуку био ферман пиши
0035 те га шиљи остаралој мајци:
0036 Сви те Турци ћаху одправити,
0037 ал’ не даде Бранковић проклети.
0038 Тако га је Вуче послушао,
0039 он узео стотину цекинах,
0040 па отиде Вуче у златара
0041 те направи о’ злата јабуку,
0042 у јабуку био ферман пише:
0043 "Стара мајко, књегиња Милице!
0044 Сви ме Турци ћаху оправити
0045 до не даде наш зет Бранковићу,
0046 но ти пиши лист књиге бијеле,
0047 те је шаљи у Моску Стефану,
0048 да ти дође Стеван на дворове,
0049 да те брани од коњах турскијех,
0050 ево иду турци на богазе,
0051 да те њихни коњи не погазе."
0052 Па отиде уз сокаке Вуче,
0053 а ’во иду три млади џелата
0054 да изгубе Вука Лазарева:
0055 а диван је, јади га убили,
0056 он је љепши од јабуке златне,
0057 а виши је од копја бојнога,
0058 но џелати избугише Вука,
0059 а послаше од злата јабуку
0060 ка Крушеву књегињи Милици.
0061 А кад њојзи на рукама дође,
0062 саде виђе ферман у јабуку
0063 и разумје да јој нејма сина,
0064 она другу брже накитила,
0065 а шиље је у Моску пространу,
0066 а на руке ђакону Стефану,
0067 у књигу му говорила мајка:
0068 "Да мој синко, високи Стефане!
0069 Ал’ не чујеш, ал’ не бринеш за то,
0070 брата Вука стопише ти Турци.
0071 изгуби га Бранковић проклети,
0072 но ти ходи брже на дворове
0073 да ме браниш од коњах турскијех,
0074 јер свуђ иду Турци на богазе
0075 да ме њихни хати не погазе."
0076 Оде књига у Моску пространу,
0077 док Стефану на рукама дође,
0078 а кад виђе што му ситна пише,
0079 жарке су га сузе пропануле,
0080 од јада га забољела глава,
0081 па ми сјетно невесело шета,
0082 а срете га царе Алесандре,
0083 па говори ђакону Стефану:
0084 "Што ти сјетно невесело шеташ,
0085 која ти је од бога невоља?"
0086 Он му што је и како је каже,
0087 а вели му царе Александро:
0088 "Хадје узми свијетло оруже,
0089 па узјаши хата четвртака,
0090 па ти хајде на језеро мутно,
0091 ако тебе бог и срећа даде,
0092 и нафака Немањића стара,
0093 те изгубиш неситу аждају,
0094 даћу тебе војску и захиру
0095 да ти ш њоме идеш на Косово."
0096 Отолен се Стефан подигнуо
0097 те узео коња и оруже,
0098 па отиде земљом и свијетом
0099 докле дође на мутно језеро.
0100 Тако му је бог и срећа дала,
0101 и нафака Немањића стара,
0102 аждају је санак преварио
0103 те је копјем отровнијем гађа,
0104 у главу је бјеше погодио,
0105 пропрца је доље на вилицу,
0106 па је тако у Моску поведе.
0107 Кад то виђе царе Алесандро,
0108 он ми скупи војске сто хиљадах,
0109 и даде му свој војсци захиру,
0110 ш њом отиде Стефан по свијету,
0111 док наступи преко грчке земље,
0112 пак он дође у грчкога краља,
0113 у њега су конак учињели,
0114 али виче високи Стефане:
0115 "Грчки краљу, вечеру ми даји"
0116 Грчки краљу њему одговара:
0117 "Ол’ ми хата пуштат на хаткињу,
0118 даћу теби свој војсци вечеру?"
0119 А вели му високи Стефане:
0120 "Пуштаћу ти хата на хаткињу!"
0121 Сигураше госпоску вечеру,
0122 сва је војска била вечерала,
0123 а диже се високи Стефане,
0124 он отиде у горње камаре,
0125 донесоше и њему вечеру.
0126 Пошто бјеше Стефан вечерао,
0127 али воде танехну Гркињу,
0128 они воде и попа и кума,
0129 те крстише танехну Гркињу,
0130 а кад виђе високи Стефане,
0131 царева се већ не поговара,
0132 него ш њоме вјенчаше Стефана.
0133 Три је ноћи ш њоме боравио,
0134 а четврто јутро обрташе,
0135 ал’ му вели танехна Гркиња:
0136 "Господаре, високи Стефане!
0137 На чему си мене оставио?
0138 Ако почнем какво чудо буде,
0139 свак ће рећи од курве ј’ копиле?"
0140 Ал’ јој вели високи Стефане,
0141 а даде јој Лазарев’ ханџара,
0142 и даде јој бурме Лазареве:
0143 "Ако б’ чедо почем било мушко,
0144 дати њему Лазарев’ ханџара
0145 ако л’ буде чедо ђевојачко
0146 дати њојзи бурме Лазареве."
0147 Оде Стефан отле у Косово
0148 и за њиме војска сваколика,
0149 на Косово табор учинио,
0150 отле пише лист књиге бијеле,
0151 а шиље је Бранковићу Вуку,
0152 у књигу му Стефан говорио:
0153 "А мој зете, Бранковићу Вуче!
0154 Ходи дођи к мене на Косово,
0155 да л’ те није жеља понијела,
0156 да ме сретнеш и да се видимо?"
0157 А кад Вуку ситна књига дође,
0158 и кад виђе да му Стефан пише,
0159 он покупи стотину Тураках,
0160 све добрије’ агах и беговах,
0161 па он ш њима на Косово пође
0162 и Стефану дође у тамборе.
0163 Скочи Стефан од земље на ноге,
0164 руке шире у лица се љубе,
0165 а за дуго здравје упитују,
0166 посједаше један до другога,
0167 свакога се збора дофатли,
0168 но вељеше високи Стефане:
0169 "А мој зете, Бранковићу Вуче!
0170 Што те питам ваља да ми кажеш,
0171 кад чобанче добро храни пашче,
0172 он му даје, пас га не познаје,
0173 што је право њему учинити?"
0174 Одговара Бранковићу Вуче:
0175 "Право га је топузом у главу!"
0176 То кад чуо високи Стефане,
0177 иза себе топуз дофатио
0178 те удари Бранковића Вука,
0179 док му пасју саломио главу,
0180 посјече му свуколику дружбу.
0181 Оно доба стаде неколико,
0182 а ’во иду њему муштулуци:
0183 "Муштулук ти, високи Стефане!
0184 Е, је тебе Лазар настануо."
0185 Одговара високи Стефане.
0186 "Доста му је да је војевода!"
0187 Нађели му војевода Јанко,
0188 а сестри му Јана нађедоше.
0189 Јана роди Бановић-Секулу
0190 те је с Јанком Турке разбијао,
0191 на штоно је намијењен био.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]